Прецизном медицином до бољег лечења хематолошких пацијената

Прецизна медицина представља основ свих актуелних водича за лечење хематолошких пацијената. У основи прецизне медицине налази се утврђивање детаљних механизама који доводе до развоја болести и самим тим потенцијалних опција за примену циљане терапије која доводи до веће стопе успешности лечења и бржег опоравка пацијената, рекао је доцент др Дарко Антић, директор Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије на панелу посвећеног побољшању лечења пацијената одржаног у оквиру „Хематолошке академије”.

– Клиника за хематологију (УКЦС), као водећи хематолошки центар у Србији, свакодневно активно ради на унапређењу дијагностичких технологија како бисмо омогућили рано откривање и прецизно праћење хематолошких стања. Имплементација прецизне медицине омогућава нам прилагођавање терапије за сваког пацијента индивидуално, што је од суштинског значаја за постизање најбољих клиничких исхода. Посебно је значајно што се о иновацијама у области прецизне медицине редовно дискутује са пацијентима кроз велики број заједничких састанака са удружењима пацијената – рекао је др Антић.

Професор др Ивана Урошевић из Клиничког центра Војводине истакла је да постоји потреба да хематолошки малигнитети буду препознати као стања и болести која могу да утичу на квалитет живота ових болесника и да буду потенцијално животно угрожавајући. Она је навела пример хроничне малигне болести, полицитемије вере (ПВ), код које може бити одложено постављање дијагнозе због неспецифичних симптома која се могу видети и у другим стањима, а с друге стране, уколико се не лечи на време уз примену адекватне терапије, може значајно да утиче на промену квалитета живота пацијената и да узрокује озбиљне животно-угрожавајуће компликације.

– У лечењу пацијената са ПВ, неопходан је индивидуални приступ у односу на постојеће стање и присутних придружених болести. У зависности од старости пацијената, постојања претходних тромбозних догађаја, пацијенти тренутно користе различите терапијске приступе, а све у циљу смањења ризика за нове тромбозне компликације, редукције симптома болести, смањења величине слезине и смањења ризика за прелазак у друге хематолошке болести. Међутим, савременим приступима промењени су циљеви лечења пацијената са ПВ, а које се односе на модификацију тока болести – објаснила је професор др Урошевић.

Што се тиче доступности терапије, начињен је велики искорак у лечењу хематолошких малигнитета у Србији, али постоји потреба и даљег повећања доступности иновативних лекова одобрених у индикацијама за друге хематолошке малигнитете, али не и за пацијенте са полицитемијом вером.

– Управо зато веома је важна сарадња лекара и пацијената, а посебно активна улога лекара у путу праћења и лечења пацијената, укључујући примену најоптималније терапијске линије која ће довести до најбољег исхода за наше пацијенте – закључила је др Урошевић.

Маја Марковић, председница Удружења пацијената ЛИПА, истакла је значај унапређења лечења хематолошких пацијената у Србији последњих десет година као и доступности броја нових терапијских опција који поправљају исходе лечења, али да тај процес не сме бити заустављен нити успорен.

– Пред нама су нове терапијске опције које могу да значајно поправе квалитет и дужину живота пацијената, али и да на дуже стазе донесу значајно растерећење и уштеде здравственом систему и читавој заједници. Свима је интерес да нова медицинска достигнућа и иновативне терапије буду што пре доступне пацијентима у Србији – додала је Марковићева.