Два идентитета великана просвете

Изложба у Педагошком музеју у Београду, поводом два века од оснивања Доситејеве велике школе, подсетила је на дело Ивана Југовића и његов улогу у просвећивању српског народа у време Карађорђеве Србије. Ко је био Иван Југовић?

– Он је један од заборављених српских умова који је значајно помогао устаничку Србију, пре свега залажући се за оснивање Велике школе 1808. године. Његово право име је Јован Савић, али је у нашој јавности познатији као Иван Југовић – каже за „Политику” Бранислава Јордановић, кустос у Педагошком музеју.

Јован, односно Иван је оснивач и први професор Велике школе. Рођен је у Сомбору, где је завршио сомборски учитељски течај гимназије у Сегедину, а право је завршио на четворогодишњој Краљевској академији у Пешти. Био је правник, књижевник и преводилац, професор Карловачке гимназије, секретар на двору епископа Јосифа Јовановића Шакабенте у Вршцу. У Србију је Јован Савић дошао 1805. године. Стигао је прво у Смедерево где је узео псеудоним Иван Југовић.

–– И Јован је као и многи виђенији Срби тог времена променио име када је дошао у Србију. То су сви они чинили, јер су живећи у Аустрији били аустријски држављани, па је због њиховог деловања у револуционарној Србији Турска царевина могла да оптужи Хабзбуршку монархију да потпомаже устанике и да је против Турске – образлаже за наш лист Милан Степановић, аутор књиге „Јован Савић – Иван Југовић”, која је недавно представљена у Педагошком музеју.

Иван, односно Јован потиче из добростојеће свештеничке породице. Његов отац Гаврило Савић био је скоро 45 година сомборски православни свештеник. Према породичном предању, старо наследно презиме ове породице било је Југовић. Тако је Јован Савић за псеудоним узео старо породично презиме, док је име променио у Иван што је заправо хрватска или руска варијанта имена Јован.

У Србији је Иван Југовић прво био писар, па надгледник школске наставе, близак Карађорђев сарадник и устанички дипломата, секретар Правитељствујушчег совјета, председник београдског магистрата и попечитељ просвештенија у устаничкој Србији. Зачетник је идеје да је у Србији неопходно основати школу у којој ће бити „учене више науке и стицати се више и шире образовање” по угледу на Краљевску академију у Пешти. Његове идеје подржао је и Доситеј Обрадовић.

У Великој школи у Београду професор Иван Југовић је предавао општу историју, земљопис, рачуницу и немачки. За потребе школе превео је са немачког на српски језик „Историју света од постања његова до рођења Христова” и за потребе наставе набављао је карте европских земаља. Као професор велику пажњу је посвећивао историји старе Грчке, њеним државницима, филозофима и јунацима. И на тај начин се трудио да код ђака развија српско родољубље. Београдска велика школа звала се и Југовићева велика школа.

А. Бркић