Православни обичаји којима се чува традиција

Да се лепим обичајима, чува наша традиција потврђују и дани светковања после Васкрса. Тако се циклус празника, молитвом и саборовањем, наставља и након тродневног обележавања овог највећег и најрадосније хришћанског празника, па се верници међусобно поздрављају речима: „Христос васкрсе!”, „Ваистину васкрсе!” до Вазнесења Господњег – Спасовдана, који увек „пада” четвртком, четрдесет дана после Васкрса, а затим се десет дана касније, обележава и Силазак Светог Духа на апостоле. Овај празник познат је и као Педесетница, јер долази педесет дана после Васкрса и многе породице славе као крсну славу Свету Тројицу.  

А данас свечари у својим домовима прослављају Светог пророка Јеремију, који је рођен шест стотина година пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је пророковати у својој петнаестој години, у време цара Јосије.

После Томине недеље, која је име добила по једном од дванаест Христових апостола, јуче, у девети дан по Васкрсу, Српска православна црква и њени верници обележили су Побусани понедељак. На значај који у народу има овај дан  подсетио је етнолог Саша Срећковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду. Он истиче да је то празник, који је посвећен упокојеним.

– Верује се да тог дана треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве. У неким крајевима, овај дан се обележава на исти начин као и Задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују се, то јесте, чисте се гробови и свештеници служе помене и парастосе, за покој преминулих душа. Тада се износе фарбана васкршња јаја на гроб, и деле, нарочито сиромашнима. На сваки гроб се оставља по једно црвено јаје, да би и преминули преци осетили снагу васкрсења Исуса Христа. У неким крајевима износе се јаја од Васкрса, а неки за ову прилику користе јаја офарбана на Светли петак или их боје, без шара, ујутро на Побусани понедељак – објашњава етнолог.

Он додаје да се овај дан зове и Водени понедељак, јер тад момци симолично поливају водом девојке.

– Ово је био повод да се млади упознају, јер је обичај налагао да девојка која буде поливена, младићу поклони јаје. То је и данас присутно у Војводини, посебно код Буњеваца – истакао је музејски саветник Саша Срећковић из Етнографског музеја.

Пубусани понедељак није дан туге због одласка сродника, него дан радовања, јер се упокојенима преноси радосна вест о васкрсењу, па се на гробљима њима такође упућује поздрав „Христос васкрсе!”. Због тога је Побусани понедељак познат као Васкрс за упокојене.

У „Мисионарским писмима” Светог владике Николаја Велимировића, може се прочитати и ова поука о Побусаном понедељку, у коме он пише: „Питаш, зашто жене излазе на гробље првог понедеоника после Светле Недеље?” И одговара: „Да изврше један обичај, препун смисла и лепоте. После осмодневног прослављања васкрсења Христа из мртвих излазе хришћанке деветога дана на гробове својих сродника да их спомену у молитвама, да им објаве васкрс Васкрситеља и да им побусају гробове. Прво се изврши молитва за покојнике. Тиме ми изражавамо своју љубав према оним милим и драгим, који су се телесно и привремено од нас одвојили. И тако молитвом оне изражавају љубав, црвеним јајима и васкршњим поздравом објављују веру, а обновом бусања показују наду. Љубав, вера, нада и – опет љубав. То је значај и смисао Побусаног Понедеоника” – пише између осталог у „Мисионарским писмима” Свети владика Николај Велимировић.

А, јучерашњи изалазак на православна гробља у престоници и широм наше земље, потврда је да ове речи Светог владике Николаја Велимировића, живе у правом смислу међу народом, који поштује своје преминуле сроднике и пријатеље и за њих се искрено моли.