Pravoslavni običaji kojima se čuva tradicija

Da se lepim običajima, čuva naša tradicija potvrđuju i dani svetkovanja posle Vaskrsa. Tako se ciklus praznika, molitvom i saborovanjem, nastavlja i nakon trodnevnog obeležavanja ovog najvećeg i najradosnije hrišćanskog praznika, pa se vernici međusobno pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse!”, „Vaistinu vaskrse!” do Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, koji uvek „pada” četvrtkom, četrdeset dana posle Vaskrsa, a zatim se deset dana kasnije, obeležava i Silazak Svetog Duha na apostole. Ovaj praznik poznat je i kao Pedesetnica, jer dolazi pedeset dana posle Vaskrsa i mnoge porodice slave kao krsnu slavu Svetu Trojicu.  

A danas svečari u svojim domovima proslavljaju Svetog proroka Jeremiju, koji je rođen šest stotina godina pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Počeo je prorokovati u svojoj petnaestoj godini, u vreme cara Josije.

Posle Tomine nedelje, koja je ime dobila po jednom od dvanaest Hristovih apostola, juče, u deveti dan po Vaskrsu, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su Pobusani ponedeljak. Na značaj koji u narodu ima ovaj dan  podsetio je etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu. On ističe da je to praznik, koji je posvećen upokojenim.

– Veruje se da tog dana treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava na isti način kao i Zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju se, to jeste, čiste se grobovi i sveštenici služe pomene i parastose, za pokoj preminulih duša. Tada se iznose farbana vaskršnja jaja na grob, i dele, naročito siromašnima. Na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje, da bi i preminuli preci osetili snagu vaskrsenja Isusa Hrista. U nekim krajevima iznose se jaja od Vaskrsa, a neki za ovu priliku koriste jaja ofarbana na Svetli petak ili ih boje, bez šara, ujutro na Pobusani ponedeljak – objašnjava etnolog.

On dodaje da se ovaj dan zove i Vodeni ponedeljak, jer tad momci simolično polivaju vodom devojke.

– Ovo je bio povod da se mladi upoznaju, jer je običaj nalagao da devojka koja bude polivena, mladiću pokloni jaje. To je i danas prisutno u Vojvodini, posebno kod Bunjevaca – istakao je muzejski savetnik Saša Srećković iz Etnografskog muzeja.

Pubusani ponedeljak nije dan tuge zbog odlaska srodnika, nego dan radovanja, jer se upokojenima prenosi radosna vest o vaskrsenju, pa se na grobljima njima takođe upućuje pozdrav „Hristos vaskrse!”. Zbog toga je Pobusani ponedeljak poznat kao Vaskrs za upokojene.

U „Misionarskim pismima” Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, može se pročitati i ova pouka o Pobusanom ponedeljku, u kome on piše: „Pitaš, zašto žene izlaze na groblje prvog ponedeonika posle Svetle Nedelje?” I odgovara: „Da izvrše jedan običaj, prepun smisla i lepote. Posle osmodnevnog proslavljanja vaskrsenja Hrista iz mrtvih izlaze hrišćanke devetoga dana na grobove svojih srodnika da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsitelja i da im pobusaju grobove. Prvo se izvrši molitva za pokojnike. Time mi izražavamo svoju ljubav prema onim milim i dragim, koji su se telesno i privremeno od nas odvojili. I tako molitvom one izražavaju ljubav, crvenim jajima i vaskršnjim pozdravom objavljuju veru, a obnovom busanja pokazuju nadu. Ljubav, vera, nada i – opet ljubav. To je značaj i smisao Pobusanog Ponedeonika” – piše između ostalog u „Misionarskim pismima” Sveti vladika Nikolaj Velimirović.

A, jučerašnji izalazak na pravoslavna groblja u prestonici i širom naše zemlje, potvrda je da ove reči Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, žive u pravom smislu među narodom, koji poštuje svoje preminule srodnike i prijatelje i za njih se iskreno moli.