Па­ле­стин­ци ви­ше не­ма­ју где

Бо­шко Јак­шић

Па­ле­стин­ци су ју­че обе­ле­жи­ли дан Нак­бе, ка­та­стро­фе ко­ји су пре­жи­ве­ли кад је 1948. фор­ми­ран Изра­ел, а мно­ги упо­зо­ра­ва­ју да је оно што се до­га­ђа у по­ја­су Га­зе дру­га Нак­ба, ко­ја је по мно­го че­му ка­та­стро­фал­ни­ја од пр­ве.

У три го­ди­не по­сле пр­ве Нак­бе стра­да­ло је 13.000 Па­ле­сти­на­ца. Од ок­то­бра 2023. уби­је­но их је ви­ше од 35.000. То­ком пр­ве Нак­бе пре­те­ра­но је ви­ше од 750.000 Па­ле­сти­на­ца, а од по­чет­ка ра­та у Га­зи бли­зу 1,5 ми­ли­о­на по­бе­гло је са се­ве­ра и цен­трал­них де­ло­ва по­ја­са. Уочи на­ја­вље­не ве­ли­ке коп­не­не офан­зи­ве на ју­гу, од 6. ма­ја је 450.000 већ јед­ном ра­се­ље­них при­мо­ра­но на но­во бек­ство из под­руч­ја ју­жног гра­да Ра­фе. Од 9. ма­ја ни­су до­би­ли ни­ка­кву по­моћ.

Али, за раз­ли­ку од до­га­ђа­ја пре 76 го­ди­на, кад су арап­ска бра­ћа при­те­кла у по­моћ и по­кре­ну­ла рат про­тив је­вреј­ске др­жа­ве, овог пу­та су Па­ле­стин­ци у по­ја­су Га­зе пре­пу­ште­ни се­би.

Изра­ел је су­о­чен с ра­сту­ћим кри­ти­ка­ма све­та због бру­тал­них опе­ра­ци­ја у Га­зи, али ма­ло­број­ни кри­ти­ча­ри про­зи­ва­ју Еги­пат ко­ји сво­ју гра­ни­цу др­жи за­тво­ре­ном спре­ча­ва­ју­ћи из­бе­гли­ца­ма про­ла­зак кроз је­ди­ни пре­о­ста­ли ко­ри­дор спа­са, по­што је пот­пу­но ја­сно да Изра­ел не­ће отво­ри­ти сво­ју гра­ни­цу. Уло­га Егип­та у Га­зи по­ја­ча­ла се од вре­ме­на кад је Ха­мас вој­но по­ра­зио па­ле­стин­ски Фа­тах и 2007. пре­у­зео пу­ну кон­тро­лу над по­ја­сом. Ка­и­ро је од та­да по­ку­ша­вао да по­ми­ри ри­вал­ске фрак­ци­је, по­сре­до­вао је у раз­ме­на­ма за­ро­бље­ни­ка из­ме­ђу Ха­ма­са и Изра­е­ла 2011, а де­це­ни­ју ка­сни­је обе­ћао је 500 ми­ли­о­на до­ла­ра за об­но­ву Га­зе по­сле још јед­ног су­ко­ба Изра­е­ла и Ха­ма­са.

Еги­пат је исто­вре­ме­но све вре­ме био парт­нер Изра­е­лу по­др­жа­ва­ју­ћи чвр­сту бло­ка­ду по­ја­са Га­зе, ко­ји има не­ко­ли­ко пре­ла­за пре­ма Изра­е­лу и са­мо је­дан пре­ма Егип­ту – Ра­фу. Га­за је пр­во­ра­зред­но пи­та­ње еги­пат­ске без­бед­но­сти. Ха­мас је иде­о­ло­шки бли­зак по­кре­ту Му­сли­ман­ска бра­ћа, чи­ју је крат­ко­трај­ну власт у Егип­ту у кр­ва­вом вој­ном уда­ру сру­шио ак­ту­ел­ни пред­сед­ник Аб­дул Фа­тах ел Си­си.

Си­си је оп­ту­жио Ха­мас за уме­ша­ност у ре­во­лу­ци­ју 2011, ка­да је обо­рен ре­жим Хо­сни­ја Му­ба­ра­ка, за по­др­шку исла­ми­стич­ким „те­ро­ри­стич­ким гру­па­ма” на Си­на­ју и на­ре­дио да се уни­шти мре­жа ту­не­ла ко­јом се Ха­мас иле­гал­но снаб­де­вао оруж­јем. Од­но­си су по­че­ли да се по­пра­вља­ју по­сле 2017, кад се Ха­мас огра­дио од ве­за с Му­сли­ман­ском бра­ћом, али пре­лаз Ра­фа остао је кључ­но упо­ри­ште еги­пат­ске мо­ћи: Ка­и­ро је увек мо­гао да за­тво­ри је­ди­ни пре­лаз ко­ји не кон­тро­ли­ше Изра­ел.

Еги­пат је од по­чет­ка ра­та дао до зна­ња да је спре­ман да обез­бе­ди да ху­ма­ни­тар­на по­моћ пре­ла­зи ње­го­ву гра­ни­цу с по­ја­сом Га­зе, али је од­луч­но од­био сва­ку мо­гућ­ност да ус­по­ста­ви ко­ри­до­ре за из­бе­гли­це ко­је би да на­пу­сте па­ле­стин­ску ен­кла­ву.

„Др­жа­ве не мо­гу да би­ра­ју ко­је ће оба­ве­зе људ­ских пра­ва оства­ри­ти”, упо­зо­ра­ва Алис Џил Едвардс, спе­ци­јал­ни из­ве­сти­лац УН за тор­ту­ру. „Од­лу­ка Ка­и­ра је про­тив­на ме­ђу­на­род­ном ху­ма­ни­тар­ном пра­ву и за­ко­ни­ма о из­бе­гли­ца­ма.

Свет не же­ли при­нуд­ну ева­ку­а­ци­ју Па­ле­сти­на­ца. Еги­пат не же­ли но­ву Нак­бу на сво­јој те­ри­то­ри­ји. По­чет­ком го­ди­не у си­нај­ској пу­сти­њи по­че­ла је да се гра­ди фор­ти­фи­ко­ва­на зо­на без­бед­но­сти, зид дуж гра­ни­це с по­ја­сом Га­зе ко­ји под­се­ћа на изра­ел­ски зид ко­јим су од­се­че­ни Па­ле­стин­ци с оку­пи­ра­не За­пад­не оба­ле. Гу­вер­нер еги­пат­ске про­вин­ци­је Се­вер­ни Си­нај од­ба­цу­је сва­ку по­ми­сао да би вла­сти у Ка­и­ру мо­гле да по­диг­ну из­бе­глич­ки ло­гор за сто­ти­не хи­ља­да Па­ле­сти­на­ца.

Мно­ги се сла­жу да би ма­сов­ни по­крет из­бе­гли­ца из Ра­фе пре­ма Егип­ту био „ка­та­стро­фа за Па­ле­стин­це, за Еги­пат и бу­дућ­ност ми­ра”, ка­ко ка­же ко­ме­сар УН за из­бе­гли­це Фи­ли­по Гран­ди. Али где Па­ле­стин­ци да иду? Пре­те им но­ве ма­сов­не по­ги­би­је, а до­ста­ва ху­ма­ни­тар­не по­мо­ћи је ви­ше не­го не­до­вољ­на у под­руч­ју у чи­јим је цен­трал­ним де­ло­ви­ма за­вла­да­ла акут­на глад. Изра­ел до са­да ни­је по­ште­део ни­јед­но ме­сто где је прет­ход­но слао из­бе­гли­це. Свих 2,3 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка Га­зе не­ма ни­јед­но без­бед­но скло­ни­ште.

Еги­пат је пре де­се­так да­на као „опа­сну еска­ла­ци­ју” оштро осу­дио изра­ел­ску „опе­ра­тив­ну кон­тро­лу” над пре­ла­зом Ра­фа, чи­ме је до­дат­но оте­жа­но до­пре­ма­ње ме­ђу­на­род­не по­мо­ћи Па­ле­стин­ци­ма уз ства­ра­ње „ху­ма­ни­тар­ног ко­шма­ра”. Еги­пат, пр­ва арап­ска зе­мља ко­ја је 1973. пот­пи­са­ла ми­ров­ни спо­ра­зум с Изра­е­лом, за­пре­тио је да ће у слу­ча­ју коп­не­не офан­зи­ве на Ра­фу су­спен­до­ва­ти до­го­вор.

Изра­ел­ски пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху не же­ли мир док на­ред­ба­ма о ева­ку­а­ци­ји и фор­ми­ра­њу си­гур­них зо­на „ства­ра илу­зи­ју” да шти­ти ци­ви­ле у под­руч­ју ко­је је пот­пу­но ра­зо­ре­но и у ко­јем сва­ко сву­где мо­же да бу­де уби­јен, кон­ста­ту­је Фран­че­ска Ал­ба­не­зи, спе­ци­јал­ни из­ве­сти­лац УН за људ­ска пра­ва на па­ле­стин­ској те­ри­то­ри­ји.

Аме­ри­кан­ци, за­јед­но са зва­нич­ни­ци­ма Егип­та и Ка­та­ра, по­ку­ша­ва­ју да ис­по­слу­ју при­мир­је у ра­ту Изра­е­ла и Ха­ма­са ко­је би во­ди­ло осло­ба­ђа­њу сто­ти­нак пре­о­ста­лих је­вреј­ских та­ла­ца ко­је па­ле­стин­ски исла­ми­сти др­же од по­чет­ка кон­флик­та, по­зи­ва­ју Изра­ел на уз­др­жа­ност и ева­ку­а­ци­ју Па­ле­сти­на­ца из обла­сти Ра­фе, али исто­вре­ме­но на­ста­вља­ју да на­о­ру­жа­ва­ју Изра­ел.

Упр­кос та­ла­су про­те­ста јер упо­тре­бом аме­рич­ког оруж­ја у опе­ра­ци­ја­ма про­тив ци­ви­ла у Га­зи Изра­ел кр­ши за­ко­не ра­та, Ва­шинг­тон је при­пре­мио нов па­кет вој­не по­мо­ћи Изра­е­лу вре­дан ви­ше од ми­ли­јар­ду до­ла­ра: 700 ми­ли­о­на за тен­ков­ску му­ни­ци­ју, 500 ми­ли­о­на за так­тич­ка во­зи­ла и 60 ми­ли­о­на за ми­но­ба­цач­ке гра­на­те.

„Са­да смо у ста­њу го­то­во пот­пу­ног за­сто­ја”, ка­же пре­ми­јер Ка­та­ра Му­ха­мед бин Аб­дул­рах­ман ел Та­ни.