Србија, земља јединаца
Међународни дан породице, који се у целом свету обележава 15. маја, Србија дочекује са статистиком да у нашој земљи живи 1.904.314 породица, од којих 1.311.712 њих чине породице са децом. Иако је најзаступљенији облик породице у нашој земљи – брачни пар са децом, Србија је постала земља јединаца, о чему веома сликовито говори податак да чак 54 одсто породица у нашој земљи гаји само једно дете, свега 36 одсто породица гаји двоје деце, око осам одсто родитеља гаји троје деце, док је удео породица са четворо и више деце мањи од два процента.
Стручњаци Републичког завода за статистику (РЗС) истичу да се највећи број деце и даље рађа у браку, а бројке сведоче да у нашој земљи живи 825.428 брачних парова са децом и свега 76.238 ванбрачних парова са децом. Забрињава, међутим, податак да у Србији чак 320.057 мајки самостално подиже децу, а терет самохраног родитељства носи и 89.989 очева.
Резултати најновијег пописа становништва говоре да свака трећа породица у нашој земљи нема дете, као и да је свако треће домаћинство самачко. У периоду од 2011. до 2022. број самачких домаћинстава порастао је за 218.478 особа, али је истовремено порастао и број мајки које живе саме са децом за 28.000, док је број очева који живе сами са децом већи за 13.554. Занимљивост у вези са Београдом гласи да чак двадесет одсто породица у престоници чине заједнице „мајка са дететом”.
Породични терапеут и председник Удружења за брак и породицу Небојша Савић истиче да ови статистички подаци у великој мери демантују мит да у нашој земљи постоји култ брака и породице, јер свака четврта жена никада није изашла пред матичара, а сваки трећи мушкарац такође није изговорио судбоносно „да”. Сваки четврти брачни пар стави тачку на свој брак, а петина њих разведе се у првим годинама брака. Подаци такође говоре да пропали брак иза себе данас има око 300.000 наших суграђана, што је за петину више него прошле деценије.
„Тренд смањивања породице и самачког живота присутан је у готово свим развијеним земљама света, а нарочито у Скандинавији и земљама Западне Европе – што је економски статус особе већи, она долази до закључка да јој није потребан партнер како би са њим делила трошкове живота и одлучује се за самостални живот, који понекад укључује и самохрано родитељство, а некад живот на две адресе. Откад је на породичну „сцену” планете ступило сурогат материнство, велики број жена и мушкараца дошао је до закључка да им не треба партнер да би имали породицу, а прича о бинарним сексуалним идентитетима која је у последње време постала доминантан дискурс у јавном говору додатно проблематизује целу ову причу”, констатује наш саговорник.
Небојша Савић, који се управо вратио из Америке у којој је држао саветовања за брачне парове, истиче да велики број партнера у овој земљи живи на две адресе, иако су формално у браку, јер им је каријера на првом месту и живот подређују професионалном напредовању и стицању добре зараде. Он тужно констатује да смо као друштво склони „увозу” лоших образаца живљења са Запада, па га не би зачудило да тренд живота на две адресе заживи и у нашој земљи. Оптимизам му улива једино чињеница да највећи број људи у Србији на питање шта су вам највеће вредности у животу и даље одговара – брак и породица.
„Као породични терапеут ипак морам да приметим да наши суграђани пребрзо улазе у брак, а када то кажем мислим на чињеницу да не упознају добро особу са којом излазе пред матичара, већ са ружичастим наочарима и нереалним очекивањима стају на луди камен. Због тога не чуди податак да се највећи број парова разведе у првим годинама брака, без обзира на чињеницу што су у међувремену постали родитељи. Занимљиво је да петина свих разведених партнера решава да стави тачку на брачну причу након двадесет и више година брака, када имају субјективни доживљај да су децу испратили на животни пут”, закључује Небојша Савић.
Он подсећа на речи мудрог Душка Радовића, који је говорио да је два пута у животу потребна срећа – приликом избора брачног друга и посла и истиче да је здрава породица предуслов за здраво друштво, јер друштво почиње да се урушава оног момента када „основна ћелија друштва” доживи малигну метаморфозу.
Породица је најважнији национални интерес, треба је оснажити
Поводом Међународног дана породице јуче су се огласили и ресорни министри. Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за бригу о породици и демографију, указала је да је породица најважнији национални интерес, док је Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, навео да је савремена породица пред бројним изазовима, због чега је треба додатно оснаживати.
Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски је истакла да ће се министарство на чијем је челу „борити за сваку породицу и свако дете у нашој земљи”.
Жигманов је закључио да је „породица један од стубова сваког друштва, а здрави односи у породици су поуздан темељ за будућност целокупне заједнице”.
„Изазови су економске и друштвене транзиције, а утичу на појаву и продубљивање социјалних, финансијских, моралних и емотивних потешкоћа у породици. Промене које се дешавају великом брзином у свим сегментима савременог друштва, нарочито у делу изложености утицајима садржаја на друштвеним мрежама, остављају значајне последице и на стање, развој, улогу и место породице у друштву”, навео је Жигманов.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
