Кафана „Астрономија” као важна одредница
Крајем претпрошлог века Београд је имао 54.000 становника и осам квартова: Градски, Варошки, Врачарски, Теразијски, Дорћолски, Савамалски, Палилулски и Топчидерски, а 1890. придодат им је и Енглезовац. Нажалост, назив му је сасвим избледео. Сећање на њега чува само Макензијева улица која се од Славије успиње ка Чубури названа по Френсису Макензију, који је од бившег власника Стојана Симића откупио поприличну пустару познату као Симића мајур, уприличио је и испарцелисао па за скупе паре распродао „на комад” имућнијим Београђанима.
Тај Френсис је пореклом заправо био Шкот, али кад је то установљено већ је било доцкан па је кварту остао стари назив. Тачно је и да се бескрајно обогатио распродајући плацеве, али све му је опроштено јер је починио и два племенита дела – када је део Врачарског поља даривао Српској православној цркви за изградњу будућег Храма Светог Саве, и помажући самарићански основну школу „Свети Сава” усред Енглезовца која је збрињавала ђачиће из комшилука од 1852. године.
По данашњим оријентирима, кварт је био омеђен Булеваром ослобођења, Београдском, Његошевом, Курсулином, Катанићевом и Крушедолском... са Тргом Славија приде.
Али, бивало је још знаменитих оријентира.
Катедра са олајисаним подом
Можда би се међу важним одредницама Енглезовца затекла и кафана „Астрономија”, да 1996. није избрисана из градског земљописа и сећања чак и редовних гостију, a знаменита je по много чему.
На углу Булевара ослобођења и Улице кнегиње Зорке, баш прекопута „Орача”, налазила се кафана „Астрономија”, а само двадесетак корака ниже, према Славији, скрасила се њена млађа посестрима и имењакиња позната као „Мала астрономија”, па је зато горњој додат префикс „велика”. А последњи званичан назив „Звезда” упућује да је покрштена тек након последњег рата, док је њенo старо име преживело само у веселом градском шифарнику! Ипак, извесније је да је скинуто са небеског свода 1891, кад је на ободу Врачарског поља изникла астрономска и метеоролошка опсерваторија, која се раздвојила 1932. године, а астрономи се преселили на Велики Врачар, на Звездару.
Та неугледна приземљуша с олајисаним подом скривала је фантастичне тајне, а најзанимљивије је да је некад давно била друго уточиште студената оближњег Медицинског факултета који су и у њој спремали важне испите све док им професор Нико Миљанић није запретио да ће у њу уселити катедру за анатомију. Друга прича вели да се баш пред њом октобра 1944. године збило нешто што није успевало чак ни избезумљеним немачким трупама! Наиме, ту је заустављено напредовање партизана и црвеноармејаца јер су раздрагани Београђани Шумадијску улицу (булевар) пред кафаном застрли теписима па их засули цвећем, а одрпани и каљави борци нису знали како да савладају ту непремостиву препреку (покојни господин Дајмак из Катанићеве овековечио је речени догађај фото-апаратом, али је његова црно-бела слика бесповратно изгубљена у лавиринтима времена...).
Препород и крај
„Астрономија” је од 1949. године таворила у сенци „Орача”, али јој је била суђена и неочекивана ренесанса.
Тај препород доживела је кад се у њој утаборила обновљена Радикална странка (слична оној старијој, Пашићевој). Најављивана као опозиција, убрзо се приклонила власти па је Брана Црнчевић, некад познати песник, писац и афористичар, и један од оснивача, постхумно добио плаву таблу у негдашњој Охридској уличици, изнад Зорине, у којој је дуго било и седиште странке.
Нигде није забележено да је „Велика астрономија” била једина кафана под капом небеском која се срушила под бременом година. Збуњени радници градске дирекције за рушења само су је дотукли с неколико удараца крампом.
А Енглезовац? Тај кварт преживљава само у бледим сећањима старијих Београђана... док их памћење буде служило.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


