Ка­фа­на „Астро­но­ми­ја” као ва­жна од­ред­ни­ца

Кра­јем прет­про­шлог ве­ка Бе­о­град је имао 54.000 ста­нов­ни­ка и осам квар­то­ва: Град­ски, Ва­ро­шки, Вра­чар­ски, Те­ра­зиј­ски, Дор­ћол­ски, Са­ва­мал­ски, Па­ли­лул­ски и Топ­чи­дер­ски, а 1890. при­до­дат им је и Ен­гле­зо­вац. На­жа­лост, на­зив му је са­свим из­бле­део. Се­ћа­ње на ње­га чу­ва са­мо Ма­кен­зи­је­ва ули­ца ко­ја се од Сла­ви­је ус­пи­ње ка Чу­бу­ри на­зва­на по Френ­си­су Ма­кен­зи­ју, ко­ји је од бив­шег вла­сни­ка Сто­ја­на Си­ми­ћа от­ку­пио по­при­лич­ну пу­ста­ру по­зна­ту као Си­ми­ћа ма­јур, упри­ли­чио је и ис­пар­це­ли­сао па за ску­пе па­ре рас­про­дао „на ко­мад” имућ­ни­јим Бе­о­гра­ђа­ни­ма.

Тај Френ­сис је по­ре­клом за­пра­во био Шкот, али кад је то уста­но­вље­но већ је би­ло доц­кан па је квар­ту остао ста­ри на­зив. Тач­но је и да се бес­крај­но обо­га­тио рас­про­да­ју­ћи пла­це­ве, али све му је опро­ште­но јер је по­чи­нио и два пле­ме­ни­та де­ла – ка­да је део Вра­чар­ског по­ља да­ри­вао Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви за из­град­њу бу­ду­ћег Хра­ма Све­тог Са­ве, и по­ма­жу­ћи са­ма­ри­ћан­ски основ­ну шко­лу „Све­ти Са­ва” усред Ен­гле­зов­ца ко­ја је збри­ња­ва­ла ђа­чи­ће из ком­ши­лу­ка од 1852. го­ди­не.

По да­на­шњим ори­јен­ти­ри­ма, кварт је био оме­ђен Бу­ле­ва­ром осло­бо­ђе­ња, Бе­о­град­ском, Ње­го­ше­вом, Кур­су­ли­ном, Ка­та­ни­ће­вом и Кру­ше­дол­ском... са Тр­гом Сла­ви­ја при­де.

Али, би­ва­ло је још зна­ме­ни­тих ори­јен­ти­ра.

Ка­те­дра са ола­ји­са­ним по­дом

Мо­жда би се ме­ђу ва­жним од­ред­ни­ца­ма Ен­гле­зов­ца за­те­кла и ка­фа­на „Астро­но­ми­ја”, да 1996. ни­је из­бри­са­на из град­ског зе­мљо­пи­са и се­ћа­ња чак и ре­дов­них го­сти­ју, a зна­ме­ни­та je по мно­го че­му.

На углу Бу­ле­ва­ра осло­бо­ђе­ња и Ули­це кне­ги­ње Зор­ке, баш пре­ко­пу­та „Ора­ча”, на­ла­зи­ла се ка­фа­на „Астро­но­ми­ја”, а са­мо два­де­се­так ко­ра­ка ни­же, пре­ма Сла­ви­ји, скра­си­ла се ње­на мла­ђа по­се­стри­ма и име­ња­ки­ња по­зна­та као „Ма­ла астро­но­ми­ја”, па је за­то гор­њој до­дат пре­фикс „ве­ли­ка”. А по­след­њи зва­ни­чан на­зив „Зве­зда” упу­ћу­је да је по­кр­ште­на тек на­кон по­след­њег ра­та, док је њенo ста­ро име пре­жи­ве­ло са­мо у ве­се­лом град­ском ши­фар­ни­ку! Ипак, из­ве­сни­је је да је ски­ну­то са не­бе­ског сво­да 1891, кад је на обо­ду Вра­чар­ског по­ља из­ни­кла астро­ном­ска и ме­те­о­ро­ло­шка оп­сер­ва­то­ри­ја, ко­ја се раз­дво­ји­ла 1932. го­ди­не, а астро­но­ми се пре­се­ли­ли на Ве­ли­ки Вра­чар, на Зве­зда­ру.

Та не­у­глед­на при­зе­мљу­ша с ола­ји­са­ним по­дом скри­ва­ла је фан­та­стич­не тај­не, а нај­за­ни­мљи­ви­је је да је не­кад дав­но би­ла дру­го уто­чи­ште сту­де­на­та обли­жњег Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та ко­ји су и у њој спре­ма­ли ва­жне ис­пи­те све док им про­фе­сор Ни­ко Ми­ља­нић ни­је за­пре­тио да ће у њу усе­ли­ти ка­те­дру за ана­то­ми­ју. Дру­га при­ча ве­ли да се баш пред њом ок­то­бра 1944. го­ди­не зби­ло не­што што ни­је успе­ва­ло чак ни из­бе­зу­мље­ним не­мач­ким тру­па­ма! На­и­ме, ту је за­у­ста­вље­но на­пре­до­ва­ње пар­ти­за­на и цр­ве­но­ар­ме­ја­ца јер су раз­дра­га­ни Бе­о­гра­ђа­ни Шу­ма­диј­ску ули­цу (бу­ле­вар) пред ка­фа­ном за­стр­ли те­пи­си­ма па их за­су­ли цве­ћем, а одр­па­ни и ка­ља­ви бор­ци ни­су зна­ли ка­ко да са­вла­да­ју ту не­пре­мо­сти­ву пре­пре­ку (по­кој­ни го­спо­дин Дај­мак из Ка­та­ни­ће­ве ове­ко­ве­чио је ре­че­ни до­га­ђај фо­то-апа­ра­том, али је ње­го­ва цр­но-бе­ла сли­ка бес­по­врат­но из­гу­бље­на у ла­ви­рин­ти­ма вре­ме­на...).

Пре­по­род и крај

„Астро­но­ми­ја” је од 1949. го­ди­не та­во­ри­ла у сен­ци „Ора­ча”, али јој је би­ла су­ђе­на и нео­че­ки­ва­на ре­не­сан­са.

Тај пре­по­род до­жи­ве­ла је кад се у њој ута­бо­ри­ла об­но­вље­на Ра­ди­кал­на стран­ка (слич­на оној ста­ри­јој, Па­ши­ће­вој). На­ја­вљи­ва­на као опо­зи­ци­ја, убр­зо се при­кло­ни­ла вла­сти па је Бра­на Црн­че­вић, не­кад по­зна­ти пе­сник, пи­сац и афо­ри­сти­чар, и је­дан од осни­ва­ча, пост­хум­но до­био пла­ву та­блу у не­гда­шњој Охрид­ској ули­чи­ци, из­над Зо­ри­не, у ко­јој је ду­го би­ло и се­ди­ште стран­ке.

Ниг­де ни­је за­бе­ле­же­но да је „Ве­ли­ка астро­но­ми­ја” би­ла је­ди­на ка­фа­на под ка­пом не­бе­ском ко­ја се сру­ши­ла под бре­ме­ном го­ди­на. Збу­ње­ни рад­ни­ци град­ске ди­рек­ци­је за ру­ше­ња са­мо су је до­ту­кли с не­ко­ли­ко уда­ра­ца крам­пом.

А Ен­гле­зо­вац? Тај кварт пре­жи­вља­ва са­мо у бле­дим се­ћа­њи­ма ста­ри­јих Бе­о­гра­ђа­на... док их пам­ће­ње бу­де слу­жи­ло.