Ka­fa­na „Astro­no­mi­ja” kao va­žna od­red­ni­ca

Kra­jem pret­pro­šlog ve­ka Be­o­grad je imao 54.000 sta­nov­ni­ka i osam kvar­to­va: Grad­ski, Va­ro­ški, Vra­čar­ski, Te­ra­zij­ski, Dor­ćol­ski, Sa­va­mal­ski, Pa­li­lul­ski i Top­či­der­ski, a 1890. pri­do­dat im je i En­gle­zo­vac. Na­ža­lost, na­ziv mu je sa­svim iz­ble­deo. Se­ća­nje na nje­ga ču­va sa­mo Ma­ken­zi­je­va uli­ca ko­ja se od Sla­vi­je us­pi­nje ka Ču­bu­ri na­zva­na po Fren­si­su Ma­ken­zi­ju, ko­ji je od biv­šeg vla­sni­ka Sto­ja­na Si­mi­ća ot­ku­pio po­pri­lič­nu pu­sta­ru po­zna­tu kao Si­mi­ća ma­jur, upri­li­čio je i is­par­ce­li­sao pa za sku­pe pa­re ras­pro­dao „na ko­mad” imuć­ni­jim Be­o­gra­đa­ni­ma.

Taj Fren­sis je po­re­klom za­pra­vo bio Škot, ali kad je to usta­no­vlje­no već je bi­lo doc­kan pa je kvar­tu ostao sta­ri na­ziv. Tač­no je i da se bes­kraj­no obo­ga­tio ras­pro­da­ju­ći pla­ce­ve, ali sve mu je opro­šte­no jer je po­či­nio i dva ple­me­ni­ta de­la – ka­da je deo Vra­čar­skog po­lja da­ri­vao Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi za iz­grad­nju bu­du­ćeg Hra­ma Sve­tog Sa­ve, i po­ma­žu­ći sa­ma­ri­ćan­ski osnov­nu ško­lu „Sve­ti Sa­va” usred En­gle­zov­ca ko­ja je zbri­nja­va­la đa­či­će iz kom­ši­lu­ka od 1852. go­di­ne.

Po da­na­šnjim ori­jen­ti­ri­ma, kvart je bio ome­đen Bu­le­va­rom oslo­bo­đe­nja, Be­o­grad­skom, Nje­go­še­vom, Kur­su­li­nom, Ka­ta­ni­će­vom i Kru­še­dol­skom... sa Tr­gom Sla­vi­ja pri­de.

Ali, bi­va­lo je još zna­me­ni­tih ori­jen­ti­ra.

Ka­te­dra sa ola­ji­sa­nim po­dom

Mo­žda bi se me­đu va­žnim od­red­ni­ca­ma En­gle­zov­ca za­te­kla i ka­fa­na „Astro­no­mi­ja”, da 1996. ni­je iz­bri­sa­na iz grad­skog ze­mljo­pi­sa i se­ća­nja čak i re­dov­nih go­sti­ju, a zna­me­ni­ta je po mno­go če­mu.

Na uglu Bu­le­va­ra oslo­bo­đe­nja i Uli­ce kne­gi­nje Zor­ke, baš pre­ko­pu­ta „Ora­ča”, na­la­zi­la se ka­fa­na „Astro­no­mi­ja”, a sa­mo dva­de­se­tak ko­ra­ka ni­že, pre­ma Sla­vi­ji, skra­si­la se nje­na mla­đa po­se­stri­ma i ime­nja­ki­nja po­zna­ta kao „Ma­la astro­no­mi­ja”, pa je za­to gor­njoj do­dat pre­fiks „ve­li­ka”. A po­sled­nji zva­ni­čan na­ziv „Zve­zda” upu­ću­je da je po­kr­šte­na tek na­kon po­sled­njeg ra­ta, dok je njeno sta­ro ime pre­ži­ve­lo sa­mo u ve­se­lom grad­skom ši­far­ni­ku! Ipak, iz­ve­sni­je je da je ski­nu­to sa ne­be­skog svo­da 1891, kad je na obo­du Vra­čar­skog po­lja iz­ni­kla astro­nom­ska i me­te­o­ro­lo­ška op­ser­va­to­ri­ja, ko­ja se raz­dvo­ji­la 1932. go­di­ne, a astro­no­mi se pre­se­li­li na Ve­li­ki Vra­čar, na Zve­zda­ru.

Ta ne­u­gled­na pri­ze­mlju­ša s ola­ji­sa­nim po­dom skri­va­la je fan­ta­stič­ne taj­ne, a naj­za­ni­mlji­vi­je je da je ne­kad dav­no bi­la dru­go uto­či­šte stu­de­na­ta obli­žnjeg Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ko­ji su i u njoj spre­ma­li va­žne is­pi­te sve dok im pro­fe­sor Ni­ko Mi­lja­nić ni­je za­pre­tio da će u nju use­li­ti ka­te­dru za ana­to­mi­ju. Dru­ga pri­ča ve­li da se baš pred njom ok­to­bra 1944. go­di­ne zbi­lo ne­što što ni­je uspe­va­lo čak ni iz­be­zu­mlje­nim ne­mač­kim tru­pa­ma! Na­i­me, tu je za­u­sta­vlje­no na­pre­do­va­nje par­ti­za­na i cr­ve­no­ar­me­ja­ca jer su raz­dra­ga­ni Be­o­gra­đa­ni Šu­ma­dij­sku uli­cu (bu­le­var) pred ka­fa­nom za­str­li te­pi­si­ma pa ih za­su­li cve­ćem, a odr­pa­ni i ka­lja­vi bor­ci ni­su zna­li ka­ko da sa­vla­da­ju tu ne­pre­mo­sti­vu pre­pre­ku (po­koj­ni go­spo­din Daj­mak iz Ka­ta­ni­će­ve ove­ko­ve­čio je re­če­ni do­ga­đaj fo­to-apa­ra­tom, ali je nje­go­va cr­no-be­la sli­ka bes­po­vrat­no iz­gu­blje­na u la­vi­rin­ti­ma vre­me­na...).

Pre­po­rod i kraj

„Astro­no­mi­ja” je od 1949. go­di­ne ta­vo­ri­la u sen­ci „Ora­ča”, ali joj je bi­la su­đe­na i neo­če­ki­va­na re­ne­san­sa.

Taj pre­po­rod do­ži­ve­la je kad se u njoj uta­bo­ri­la ob­no­vlje­na Ra­di­kal­na stran­ka (slič­na onoj sta­ri­joj, Pa­ši­će­voj). Na­ja­vlji­va­na kao opo­zi­ci­ja, ubr­zo se pri­klo­ni­la vla­sti pa je Bra­na Crn­če­vić, ne­kad po­zna­ti pe­snik, pi­sac i afo­ri­sti­čar, i je­dan od osni­va­ča, post­hum­no do­bio pla­vu ta­blu u ne­gda­šnjoj Ohrid­skoj uli­či­ci, iz­nad Zo­ri­ne, u ko­joj je du­go bi­lo i se­di­šte stran­ke.

Nig­de ni­je za­be­le­že­no da je „Ve­li­ka astro­no­mi­ja” bi­la je­di­na ka­fa­na pod ka­pom ne­be­skom ko­ja se sru­ši­la pod bre­me­nom go­di­na. Zbu­nje­ni rad­ni­ci grad­ske di­rek­ci­je za ru­še­nja sa­mo su je do­tu­kli s ne­ko­li­ko uda­ra­ca kram­pom.

A En­gle­zo­vac? Taj kvart pre­ži­vlja­va sa­mo u ble­dim se­ća­nji­ma sta­ri­jih Be­o­gra­đa­na... dok ih pam­će­nje bu­de slu­ži­lo.