Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АУТОРСКИ ТЕКСТ АМБАСАДОРА КИНЕ ЗА „ПОЛИТИКУ”

Кина чува мир и стабилност Тајванског мореуза

Кина чува мир и стабилност Тајванског мореуза
(Фото Н. Марјановић)

Почетком маја, председник Си Ђинпинг уприличио је државну посету Србији и заједно с председником Вучићем потписао Заједничку изјаву са сагласношћу о продубљивању и унапређењу кинеско-српског свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери. У овом важном документу посебна пажња се придаје питању Тајвана, које је од виталног интереса за Кину, а текст је следећи: српска страна је поновила чврсту подршку принципу једне Кине, истичући да у свету постоји само једна Кина и да је Тајван неотуђиви део територије Кине, као и да је Влада Народне Републике Кине једина легитимна влада која представља целу Кину. Српска страна се противи свим облицима „независности Тајвана” и мешању у унутрашње послове Кине, поново истичући да неће ступати у званичне контакте с властима Тајвана на било какав начин, те да чврсто подржава све напоре које Влада Кине чини у циљу уједињења земље. Високо ценимо и захваљујемо српској страни на чврстој подршци у вези с овим питањем.

У последње време сепаратисти за „независност Тајвана” и неке спољне силе шире тзв. Теорију „нерешеног статуса Тајвана”, тврде да Резолуција 2758 Генералне скупштине Уједињених нација није решила питање репрезентативног права Тајвана у УН, изражавају подршку за учешће Тајвана у институцијама УН и супротстављање промени статуса кво у региону Тајванског мореуза користећи силу. Наведена реторика очигледно крши међународно право и међународни консензус, одричући се политичког обећања које су релевантне земље дале Кини, па чак носи и карактер замке говора са скривеним мотивима, чија је суштина покушај промене статуса Тајвана као дела Кине, као и стварање „две Кине” и „једна Кина, један Тајван”, с политичким циљем „контроле Кине путем Тајвана”. Да би се отклонила забуна и промовисале исправне концепције, желео бих да укратко одговорим на три ствари о питању Тајвана, с надом да на такав начин могу да помогнем српским пријатељима да боље разумеју виталне интересе Кине и опште жеље кинеског народа.

Зашто се каже да је питање статуса Тајвана одавно решено?

Тајван је део територије Кине од давнина и записи који иду у прилог томе датирају од пре 1.800 година. Првог децембра 1943. године Кина, САД и Велика Британија објавиле су Декларацију из Каира, с јасним захтевом да се територије које је Јапан украо током агресије против Кине треба вратити Кини. А 26. јула 1945. године Кина, САД и Велика Британија су заједнички потписале Потсдамску декларацију, истичући поново да се услови предвиђени Декларацијом из Каира морају имплементирати. Кроз низ докумената с међународноправним дејством, Кина је, како законски, тако и чињенично, повратила Тајван. Првог октобра 1949. године новопроглашена Влада Народне Републике Кине заменила је владу Републике Кине и постала једина легитимна влада која представља целу Кину. Наведена замена власти десила се без промене међународноправног субјекта Кине, као и без промене суверенитета Кине и њених инхерентних територија. Влада НР Кине оправдано ужива и спроводи суверенитет над Кином укључујући регион Тајвана. Суверенитет Кине и њена територија никад нису подељени и никако није допустиво да буду подељени, никад се није променила чињеница да је Тајван део Кине и никако није допустиво да се то промени, упркос томе што се две обале преко Тајванског мореуза дугорочно налазе у специфичном стању политичког сучељавања.

Зашто се каже да је Резолуција 2758 Генералне скупштине УН решила питање репрезентативног права Кине, укључујући Тајван, у УН?

У октобру 1971. године, на 26. сазиву Генералне скупштине УН, усвојена је Резолуција 2758, с одлуком да НР Кина обнови сва права, признајући да су представници Владе НР Кине једини легитимни представници који заступају Кину у УН, те протерује све представнике Чанг Кај Шека из седишта које су незаконито заузели у УН и свим припадајућим институцијама. Реч је о резолуцији која је решила питање репрезентативног права целе Кине у УН, укључујући Тајван, у аспектима политике, закона и процедура, као и разјаснила да постоји само једно и једино седиште Кине у УН, а да не постоје питања „две Кине” и „једна Кина, један Тајван”. УН се доследно придржавају принципа једне Кине у решавању питања Тајвана. Законско мишљење секретаријата УН такође јасно прописује да Тајван, као једна провинција Кине, нема независни статус, а власти Тајвана не уживају статус владе у било каквом облику. Требало би рећи да је наведено законско мишљење како професионално, тако и прецизно. Тајван нема никакве основе, разлог, нити право да учествује у УН, као и другим међународним организацијама чије чланице морају бити само суверене државе.

Зашто се каже да су сепаратисти за „независност Тајвана” и спољне силе које се мешају кривци за промену статуса кво у региону Тајванског мореуза?

Шта је заправо статус кво у региону Тајванског мореуза? Две обале преко Тајванског мореуза припадају једној Кини, Тајван је део Кине, а суверенитет и територијални интегритет Кине никад нису подељени. Баш то је стање кво у региону Тајванског мореуза, чија је суштина једна Кина. Ко заправо покушава да промени такво стање кво? Није то континентални део Кине, него су власти Демократске прогресивне партије и спољне силе које се мешају и подстичу сепаратистички поступак „независности Тајвана”, које промовишу „постепену независност Тајвана” и „десиницизацију”, уз покушај да остваре идеју „две Кине” и „једна Кина, један Тајван”. Они непрекидно ослабљују и оспоравају принцип једне Кине, отворено продају оружје Тајвану и шире реторику „данашња Украјина је сутрашњи Тајван”. Они су заправо кривци за оштећење стања кво у региону Тајванског мореуза. Они који истичу само важност очувања мира у региону Тајванског мореуза, без супротстављања „независности Тајвана”, пружају у суштини подстицај и подршку сепаратистичким поступцима „независности Тајвана” и сигурно ће нанети тежак удар миру и стабилности у региону Тајванског мореуза. За очување мира у региону Тајванског мореуза неопходно је недвосмислено се придржавати принципа једне Кине, супротстављати се сепарацији, „независности Тајвана” и спољним мешањима.

Принцип једне Кине представља општи консензус међународне заједнице, као и основну норму међународних односа. Од прве земље која је успоставила дипломатске односе с Кином, до Науруа, која је 183. по реду таква земља, све су обећале да ће се придржавати принципа једне Кине, који је записан и у политичким документима као што су изјаве о успостављању дипломатских односа и заједничке изјаве итд, те су све прекинуле „дипломатске односе” с Тајваном, што у потпуности указује на то да је придржавање принципа једне Кине међународна правда која ужива подршку народа.       

Кина и Србија се доследно узајамно подржавају у виталним интересима и заједничким забринутостима, те чврсто подржавају избор развојног пута, притом су прави пријатељи и добри партнери. Председник Вучић је приликом интервјуа за медије у овој години, први пут за 10 секунди, а други пут за три секунде одговорио на питање о Тајвану, рекавши да је Тајван део Кине, кад и на који начин Кина жели да решава то питање ради поновног уједињења земље у потпуности је унутрашњи посао Кине. То што је председник Вучић изнео своје праведно мишљење у вези с питањем Тајвана не само да је учврстило политичко међусобно поверење Кине и Србије, него је упутило позив међународне заједнице на правду. Кинеска страна доследно чврсто подржава Србију у заштити суверенитета и територијалног интегритета, те је спремна да се даље посвети продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства између Кине и Србије, као и изградњи заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, полазећи од принципа независности и самосталности, узајамног поштовања и поверења, сарадње и заједничке победе, заједничког развоја и међусобне подршке, у циљу постизања благостања народа наших двеју земаља, дајући нови допринос миру и напретку човечанства.                   

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.