Кина чува мир и стабилност Тајванског мореуза

Почетком маја, председник Си Ђинпинг уприличио је државну посету Србији и заједно с председником Вучићем потписао Заједничку изјаву са сагласношћу о продубљивању и унапређењу кинеско-српског свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери. У овом важном документу посебна пажња се придаје питању Тајвана, које је од виталног интереса за Кину, а текст је следећи: српска страна је поновила чврсту подршку принципу једне Кине, истичући да у свету постоји само једна Кина и да је Тајван неотуђиви део територије Кине, као и да је Влада Народне Републике Кине једина легитимна влада која представља целу Кину. Српска страна се противи свим облицима „независности Тајвана” и мешању у унутрашње послове Кине, поново истичући да неће ступати у званичне контакте с властима Тајвана на било какав начин, те да чврсто подржава све напоре које Влада Кине чини у циљу уједињења земље. Високо ценимо и захваљујемо српској страни на чврстој подршци у вези с овим питањем.

У последње време сепаратисти за „независност Тајвана” и неке спољне силе шире тзв. Теорију „нерешеног статуса Тајвана”, тврде да Резолуција 2758 Генералне скупштине Уједињених нација није решила питање репрезентативног права Тајвана у УН, изражавају подршку за учешће Тајвана у институцијама УН и супротстављање промени статуса кво у региону Тајванског мореуза користећи силу. Наведена реторика очигледно крши међународно право и међународни консензус, одричући се политичког обећања које су релевантне земље дале Кини, па чак носи и карактер замке говора са скривеним мотивима, чија је суштина покушај промене статуса Тајвана као дела Кине, као и стварање „две Кине” и „једна Кина, један Тајван”, с политичким циљем „контроле Кине путем Тајвана”. Да би се отклонила забуна и промовисале исправне концепције, желео бих да укратко одговорим на три ствари о питању Тајвана, с надом да на такав начин могу да помогнем српским пријатељима да боље разумеју виталне интересе Кине и опште жеље кинеског народа.

Зашто се каже да је питање статуса Тајвана одавно решено?

Тајван је део територије Кине од давнина и записи који иду у прилог томе датирају од пре 1.800 година. Првог децембра 1943. године Кина, САД и Велика Британија објавиле су Декларацију из Каира, с јасним захтевом да се територије које је Јапан украо током агресије против Кине треба вратити Кини. А 26. јула 1945. године Кина, САД и Велика Британија су заједнички потписале Потсдамску декларацију, истичући поново да се услови предвиђени Декларацијом из Каира морају имплементирати. Кроз низ докумената с међународноправним дејством, Кина је, како законски, тако и чињенично, повратила Тајван. Првог октобра 1949. године новопроглашена Влада Народне Републике Кине заменила је владу Републике Кине и постала једина легитимна влада која представља целу Кину. Наведена замена власти десила се без промене међународноправног субјекта Кине, као и без промене суверенитета Кине и њених инхерентних територија. Влада НР Кине оправдано ужива и спроводи суверенитет над Кином укључујући регион Тајвана. Суверенитет Кине и њена територија никад нису подељени и никако није допустиво да буду подељени, никад се није променила чињеница да је Тајван део Кине и никако није допустиво да се то промени, упркос томе што се две обале преко Тајванског мореуза дугорочно налазе у специфичном стању политичког сучељавања.

Зашто се каже да је Резолуција 2758 Генералне скупштине УН решила питање репрезентативног права Кине, укључујући Тајван, у УН?

У октобру 1971. године, на 26. сазиву Генералне скупштине УН, усвојена је Резолуција 2758, с одлуком да НР Кина обнови сва права, признајући да су представници Владе НР Кине једини легитимни представници који заступају Кину у УН, те протерује све представнике Чанг Кај Шека из седишта које су незаконито заузели у УН и свим припадајућим институцијама. Реч је о резолуцији која је решила питање репрезентативног права целе Кине у УН, укључујући Тајван, у аспектима политике, закона и процедура, као и разјаснила да постоји само једно и једино седиште Кине у УН, а да не постоје питања „две Кине” и „једна Кина, један Тајван”. УН се доследно придржавају принципа једне Кине у решавању питања Тајвана. Законско мишљење секретаријата УН такође јасно прописује да Тајван, као једна провинција Кине, нема независни статус, а власти Тајвана не уживају статус владе у било каквом облику. Требало би рећи да је наведено законско мишљење како професионално, тако и прецизно. Тајван нема никакве основе, разлог, нити право да учествује у УН, као и другим међународним организацијама чије чланице морају бити само суверене државе.

Зашто се каже да су сепаратисти за „независност Тајвана” и спољне силе које се мешају кривци за промену статуса кво у региону Тајванског мореуза?

Шта је заправо статус кво у региону Тајванског мореуза? Две обале преко Тајванског мореуза припадају једној Кини, Тајван је део Кине, а суверенитет и територијални интегритет Кине никад нису подељени. Баш то је стање кво у региону Тајванског мореуза, чија је суштина једна Кина. Ко заправо покушава да промени такво стање кво? Није то континентални део Кине, него су власти Демократске прогресивне партије и спољне силе које се мешају и подстичу сепаратистички поступак „независности Тајвана”, које промовишу „постепену независност Тајвана” и „десиницизацију”, уз покушај да остваре идеју „две Кине” и „једна Кина, један Тајван”. Они непрекидно ослабљују и оспоравају принцип једне Кине, отворено продају оружје Тајвану и шире реторику „данашња Украјина је сутрашњи Тајван”. Они су заправо кривци за оштећење стања кво у региону Тајванског мореуза. Они који истичу само важност очувања мира у региону Тајванског мореуза, без супротстављања „независности Тајвана”, пружају у суштини подстицај и подршку сепаратистичким поступцима „независности Тајвана” и сигурно ће нанети тежак удар миру и стабилности у региону Тајванског мореуза. За очување мира у региону Тајванског мореуза неопходно је недвосмислено се придржавати принципа једне Кине, супротстављати се сепарацији, „независности Тајвана” и спољним мешањима.

Принцип једне Кине представља општи консензус међународне заједнице, као и основну норму међународних односа. Од прве земље која је успоставила дипломатске односе с Кином, до Науруа, која је 183. по реду таква земља, све су обећале да ће се придржавати принципа једне Кине, који је записан и у политичким документима као што су изјаве о успостављању дипломатских односа и заједничке изјаве итд, те су све прекинуле „дипломатске односе” с Тајваном, што у потпуности указује на то да је придржавање принципа једне Кине међународна правда која ужива подршку народа.       

Кина и Србија се доследно узајамно подржавају у виталним интересима и заједничким забринутостима, те чврсто подржавају избор развојног пута, притом су прави пријатељи и добри партнери. Председник Вучић је приликом интервјуа за медије у овој години, први пут за 10 секунди, а други пут за три секунде одговорио на питање о Тајвану, рекавши да је Тајван део Кине, кад и на који начин Кина жели да решава то питање ради поновног уједињења земље у потпуности је унутрашњи посао Кине. То што је председник Вучић изнео своје праведно мишљење у вези с питањем Тајвана не само да је учврстило политичко међусобно поверење Кине и Србије, него је упутило позив међународне заједнице на правду. Кинеска страна доследно чврсто подржава Србију у заштити суверенитета и територијалног интегритета, те је спремна да се даље посвети продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства између Кине и Србије, као и изградњи заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, полазећи од принципа независности и самосталности, узајамног поштовања и поверења, сарадње и заједничке победе, заједничког развоја и међусобне подршке, у циљу постизања благостања народа наших двеју земаља, дајући нови допринос миру и напретку човечанства.