Kina čuva mir i stabilnost Tajvanskog moreuza

Početkom maja, predsednik Si Đinping upriličio je državnu posetu Srbiji i zajedno s predsednikom Vučićem potpisao Zajedničku izjavu sa saglasnošću o produbljivanju i unapređenju kinesko-srpskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. U ovom važnom dokumentu posebna pažnja se pridaje pitanju Tajvana, koje je od vitalnog interesa za Kinu, a tekst je sledeći: srpska strana je ponovila čvrstu podršku principu jedne Kine, ističući da u svetu postoji samo jedna Kina i da je Tajvan neotuđivi deo teritorije Kine, kao i da je Vlada Narodne Republike Kine jedina legitimna vlada koja predstavlja celu Kinu. Srpska strana se protivi svim oblicima „nezavisnosti Tajvana” i mešanju u unutrašnje poslove Kine, ponovo ističući da neće stupati u zvanične kontakte s vlastima Tajvana na bilo kakav način, te da čvrsto podržava sve napore koje Vlada Kine čini u cilju ujedinjenja zemlje. Visoko cenimo i zahvaljujemo srpskoj strani na čvrstoj podršci u vezi s ovim pitanjem.

U poslednje vreme separatisti za „nezavisnost Tajvana” i neke spoljne sile šire tzv. Teoriju „nerešenog statusa Tajvana”, tvrde da Rezolucija 2758 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nije rešila pitanje reprezentativnog prava Tajvana u UN, izražavaju podršku za učešće Tajvana u institucijama UN i suprotstavljanje promeni statusa kvo u regionu Tajvanskog moreuza koristeći silu. Navedena retorika očigledno krši međunarodno pravo i međunarodni konsenzus, odričući se političkog obećanja koje su relevantne zemlje dale Kini, pa čak nosi i karakter zamke govora sa skrivenim motivima, čija je suština pokušaj promene statusa Tajvana kao dela Kine, kao i stvaranje „dve Kine” i „jedna Kina, jedan Tajvan”, s političkim ciljem „kontrole Kine putem Tajvana”. Da bi se otklonila zabuna i promovisale ispravne koncepcije, želeo bih da ukratko odgovorim na tri stvari o pitanju Tajvana, s nadom da na takav način mogu da pomognem srpskim prijateljima da bolje razumeju vitalne interese Kine i opšte želje kineskog naroda.

Zašto se kaže da je pitanje statusa Tajvana odavno rešeno?

Tajvan je deo teritorije Kine od davnina i zapisi koji idu u prilog tome datiraju od pre 1.800 godina. Prvog decembra 1943. godine Kina, SAD i Velika Britanija objavile su Deklaraciju iz Kaira, s jasnim zahtevom da se teritorije koje je Japan ukrao tokom agresije protiv Kine treba vratiti Kini. A 26. jula 1945. godine Kina, SAD i Velika Britanija su zajednički potpisale Potsdamsku deklaraciju, ističući ponovo da se uslovi predviđeni Deklaracijom iz Kaira moraju implementirati. Kroz niz dokumenata s međunarodnopravnim dejstvom, Kina je, kako zakonski, tako i činjenično, povratila Tajvan. Prvog oktobra 1949. godine novoproglašena Vlada Narodne Republike Kine zamenila je vladu Republike Kine i postala jedina legitimna vlada koja predstavlja celu Kinu. Navedena zamena vlasti desila se bez promene međunarodnopravnog subjekta Kine, kao i bez promene suvereniteta Kine i njenih inherentnih teritorija. Vlada NR Kine opravdano uživa i sprovodi suverenitet nad Kinom uključujući region Tajvana. Suverenitet Kine i njena teritorija nikad nisu podeljeni i nikako nije dopustivo da budu podeljeni, nikad se nije promenila činjenica da je Tajvan deo Kine i nikako nije dopustivo da se to promeni, uprkos tome što se dve obale preko Tajvanskog moreuza dugoročno nalaze u specifičnom stanju političkog sučeljavanja.

Zašto se kaže da je Rezolucija 2758 Generalne skupštine UN rešila pitanje reprezentativnog prava Kine, uključujući Tajvan, u UN?

U oktobru 1971. godine, na 26. sazivu Generalne skupštine UN, usvojena je Rezolucija 2758, s odlukom da NR Kina obnovi sva prava, priznajući da su predstavnici Vlade NR Kine jedini legitimni predstavnici koji zastupaju Kinu u UN, te proteruje sve predstavnike Čang Kaj Šeka iz sedišta koje su nezakonito zauzeli u UN i svim pripadajućim institucijama. Reč je o rezoluciji koja je rešila pitanje reprezentativnog prava cele Kine u UN, uključujući Tajvan, u aspektima politike, zakona i procedura, kao i razjasnila da postoji samo jedno i jedino sedište Kine u UN, a da ne postoje pitanja „dve Kine” i „jedna Kina, jedan Tajvan”. UN se dosledno pridržavaju principa jedne Kine u rešavanju pitanja Tajvana. Zakonsko mišljenje sekretarijata UN takođe jasno propisuje da Tajvan, kao jedna provincija Kine, nema nezavisni status, a vlasti Tajvana ne uživaju status vlade u bilo kakvom obliku. Trebalo bi reći da je navedeno zakonsko mišljenje kako profesionalno, tako i precizno. Tajvan nema nikakve osnove, razlog, niti pravo da učestvuje u UN, kao i drugim međunarodnim organizacijama čije članice moraju biti samo suverene države.

Zašto se kaže da su separatisti za „nezavisnost Tajvana” i spoljne sile koje se mešaju krivci za promenu statusa kvo u regionu Tajvanskog moreuza?

Šta je zapravo status kvo u regionu Tajvanskog moreuza? Dve obale preko Tajvanskog moreuza pripadaju jednoj Kini, Tajvan je deo Kine, a suverenitet i teritorijalni integritet Kine nikad nisu podeljeni. Baš to je stanje kvo u regionu Tajvanskog moreuza, čija je suština jedna Kina. Ko zapravo pokušava da promeni takvo stanje kvo? Nije to kontinentalni deo Kine, nego su vlasti Demokratske progresivne partije i spoljne sile koje se mešaju i podstiču separatistički postupak „nezavisnosti Tajvana”, koje promovišu „postepenu nezavisnost Tajvana” i „desinicizaciju”, uz pokušaj da ostvare ideju „dve Kine” i „jedna Kina, jedan Tajvan”. Oni neprekidno oslabljuju i osporavaju princip jedne Kine, otvoreno prodaju oružje Tajvanu i šire retoriku „današnja Ukrajina je sutrašnji Tajvan”. Oni su zapravo krivci za oštećenje stanja kvo u regionu Tajvanskog moreuza. Oni koji ističu samo važnost očuvanja mira u regionu Tajvanskog moreuza, bez suprotstavljanja „nezavisnosti Tajvana”, pružaju u suštini podsticaj i podršku separatističkim postupcima „nezavisnosti Tajvana” i sigurno će naneti težak udar miru i stabilnosti u regionu Tajvanskog moreuza. Za očuvanje mira u regionu Tajvanskog moreuza neophodno je nedvosmisleno se pridržavati principa jedne Kine, suprotstavljati se separaciji, „nezavisnosti Tajvana” i spoljnim mešanjima.

Princip jedne Kine predstavlja opšti konsenzus međunarodne zajednice, kao i osnovnu normu međunarodnih odnosa. Od prve zemlje koja je uspostavila diplomatske odnose s Kinom, do Naurua, koja je 183. po redu takva zemlja, sve su obećale da će se pridržavati principa jedne Kine, koji je zapisan i u političkim dokumentima kao što su izjave o uspostavljanju diplomatskih odnosa i zajedničke izjave itd, te su sve prekinule „diplomatske odnose” s Tajvanom, što u potpunosti ukazuje na to da je pridržavanje principa jedne Kine međunarodna pravda koja uživa podršku naroda.       

Kina i Srbija se dosledno uzajamno podržavaju u vitalnim interesima i zajedničkim zabrinutostima, te čvrsto podržavaju izbor razvojnog puta, pritom su pravi prijatelji i dobri partneri. Predsednik Vučić je prilikom intervjua za medije u ovoj godini, prvi put za 10 sekundi, a drugi put za tri sekunde odgovorio na pitanje o Tajvanu, rekavši da je Tajvan deo Kine, kad i na koji način Kina želi da rešava to pitanje radi ponovnog ujedinjenja zemlje u potpunosti je unutrašnji posao Kine. To što je predsednik Vučić izneo svoje pravedno mišljenje u vezi s pitanjem Tajvana ne samo da je učvrstilo političko međusobno poverenje Kine i Srbije, nego je uputilo poziv međunarodne zajednice na pravdu. Kineska strana dosledno čvrsto podržava Srbiju u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, te je spremna da se dalje posveti produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Kine i Srbije, kao i izgradnji zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, polazeći od principa nezavisnosti i samostalnosti, uzajamnog poštovanja i poverenja, saradnje i zajedničke pobede, zajedničkog razvoja i međusobne podrške, u cilju postizanja blagostanja naroda naših dveju zemalja, dajući novi doprinos miru i napretku čovečanstva.