Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бијенале уметности у знаку „Испирања”

Најстарија манифестација Панчева одржава се до 25. jуна на више локација уз учешће уметника, уметница и уметничких колектива из различитих земаља
Бијенале уметности у знаку „Испирања”
Перформанс „Чишћење земље” Барбаре ле Бегек (Француска) на отварању испред Народног музеја Панчево (Фото /О. Јанковић)

Панчево – Колико се осећамо испраним, измореним, исцеђеним, раствореним. Да ли је испирање процес уклањања или проналажења нечег? Да ли се расна мржња, мизогинија, хомофобија могу испрати и да ли се трагови породичног насиља, ратних злочина, злостављања могу (и)спрати, питања су која отвара 21. бијенале уметности у Панчеву. На отварању перформанси „Чишћење земље”, француске уметнице Барбаре ле Бегек Фридман и „Чист уметник” домаћег уметника Ваштага Вендела, а у наредних месец дана, до 25. јуна, своје одговоре нуди и више од двадесет уметника, уметница и уметничких колектива из Литваније, Француске, Хрватске, Белгије, Холандије и Србије. Сви они одабирају сами неку од бројних асоцијација на термин „Испирање”, тему овог бијенала, као свима разумљиву, а опет и тему коју је могуће тумачити на различите начине, негативне и позитивне, у пренесеном, па и техничком смислу. „Испирање” се може односити на испирање мозга, прање новца, политике заборава, етничко чишћење, уклањање трагова злочина, уклањање различитости – културолошких, етничких, расних, особених, напомиње селекторка Бијенала уметности, др Соња Јанков, кустоскиња и научна сарадница за хуманистичке науке.

„Шта се све испира око нас и у нама, шта све запажамо да не може да се испере. Испирање је и нешто чиме се прочишћава, али и уклања нешто што не желимо да остане да се види, а на шта се кроз ову изложбу не даје дефинитиван одговор, већ она треба да позове публику да размисли, шта све испирање може бити. Кроз радове се може и ступити у дијалог о ширим темама, а у каталогу који ће изаћи могу се прочитати текстови троје теоретичара који се, такође, баве овим појмом у својим дисциплина. Заиста сам одушевљена како су се уметници одазвали на тему са веома различитим приступима, медијски и значењски, својим видео и радовима у металу, скулптуром у слободном простору, цртежима... углавном вишемедијским инсталацијама”, напомиње др Соња Јанков.

Сваке две године Бијенале уметности анимира све просторе културе у Панчеву па тако и овога пута, пратећим програмом, гостује на седам градских локација. На сцени Културног центра Панчева, представу „П(је)шчаник” ће 29. маја играти Нева Лукић и Виктор Радоњић, 15. јуна ће у новом простору, у Галерији савремене уметности, бити одржана еко-радионица Марије Козоморе, уз активно учешће публике у израђивању предмета од природних материјала, док организатор најављује и неколико стручних вођења.

Најстарија, интернационална манифестација Панчева, Бијенале уметности, у континуитету се одржава од 1981. године, најпре као изложба југословенске скулптуре (ПИЈС) великог формата за слободни и галеријски простор, да би 2000. концепцију померила на „проширено поље уметности”, када изложба добија интернационални карактер. Пратећи уметничке афинитете и ослушкујући пулс нове публике, бијенале 2006. године проширује свој програм на позоришну и филмску уметност, чиме укључује и друге уметничке изразе и добија данашњи облик – постаје Бијенале уметности, под покровитељством Министарства за културу Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и града Панчева.

„Бијенале уметности је изванредно важна манифестација за читаву Србију, а нама Панчевцима увек донесе изузетан културни доживљај. Радујемо се што можемо да угостимо уметнике из различитих земаља и видимо њихова остварења. Град Панчево је стао уз ову манифестацију, то чини годинама, а то ћемо чинити и у будућности, јер је бијенале нешто што нас све чини поноснима”, истакла је Марија Јевић, градска већница задужена за културу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.