Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Струја наша, а награда светска

Струја наша, а награда светска
„Хидроелектране на Дрини” спадају међу најуспешнија предузећа у Републици Српској и Босни и Херцеговини (Фото С. Хелета)

Вишеград – Вишеградско предузеће „Хидроелектране на Дрини” спада у ред најуспешнијих у Републици Српској и Босни и Херцеговини, па чак и у ширем региону. Поред тога они имају и изузетно амбициозне развојне планове, које ће заједнички финансирати са матичним Холдингом „Електропривреде Републике Српске”, те средствима из развојних фондова Републике Српске и Србије.

– Настојимо да што пре кренемо са реализацијом пројекта „Горња Дрина”. Чим Република Србија испуни одређене услове и заврши са регистрацијом новог предузећа, чије ће седиште бити у Фочи, отпочеће и припреме за градњу будуће хидроелектране изнад Фоче, иначе редигованог пројекта „Бук Бијела”, најављује директор „Хидроелектрана на Дрини” Дражен Кнежевић.

Предузеће „Хидроелектране на Дрини” приводи крају и обимне припремне и пројектне радове око градње будуће управне зграде на месту досадашње старе зграде вишеградске Гимназије у Вишеграду.

– Испоштовали смо све захтеве Комисије за националне споменике културе БиХ, али и чекали процедуре око сагласности општине Вишеград, јер ће будућа управна зграда бити лоцирана у непосредној близини моста Мехмед паше Соколовића, који се налази на листи светске баштине Унеска. За ову годину смо планирали 2,5 милиона марака за ову инвестицију, али на жалост због администрације каснимо, истиче Кнежевић, додајући да је расписан и тендер за пројекат санације цурења воде испод темеља бетонске бране Хидроелектране „Вишеград”, чиме ће овај хидроенергетски објекат бити знатно сигурнији, а производња струје још рентабилнија.

Кнежевић каже да су врхунски пословни резултати „Хидроелектрана на Дрини” резултат и изузетне погонске спремности постројења Хидроелектране „Вишеград”, али и стручности радника на одржавању, који су ове године, скоро у целости, успешно сами завршили ремонт.

Након домаћих признања на адресу овог предузећа ових дана је стигло још једно, међународно признање, и то за квалитет.

На међународној конвенцији у Женеви, под називом „Међународна златна звезда – награда за квалитет” ова престижна европска награда додељена је „Хидроелектранама на Дрини“.

Кнежевић каже да је ова награда још један доказ да се ради о предузећу које изнад свега негује дух рада и квалитета, што је резултат дугогодишњег успешног пословања у енергетском сектору Републике Српске и Босне и Херцеговине.

„Хидроелектране на Дрини” запошљавају 186 радника, од чега је значајан број високостручних кадрова. Од стране Привредне коморе Републике Српске 2006. године проглашени су најуспешнијим у Српској, а 2007. године стручни шпански часопис „Alcualidad” сврстао их је међу 19 најуспешнијих европских предузећа из области туризма, индустрије и трговине.

Кнежевић наглашава да је овогодишња хидролошка ситуација неповољна, што се ипак компензује изузетно повољном извозном ценом електричне енергије.

– Тако смо и поред потешкоћа и недостатка воде у акумулацији за девет месеци ове године пословали позитивно, за разлику од истог периода протекле године када смо имали губитке и поред добре хидролошке ситуације. Треба нагласити да је цена производње киловат-часа електричне енергије на нашој Хидроелектрани, у односу на остале произвођаче струје у региону, знатно јефтинија, наглашава Кнежевић.

По одлуци Владе Републике Српске из пословне добити су издвојили 1,3 милиона марака за градњу новог Дома здравља у Вишеграду, а у 2007. години су из ових средстава пола милиона марака доделили предузећима, установама и удружењима по основу посебног конкурса. И поред слабе хидролошке године успевају да редовно плаћају законску накнаду на име потопљеног земљишта општинама Вишеград, Рудо, Рогатица, Ново Горажде и Горажде, на чијим територијама се простире горње Дринско језеро Хидроелектране „Вишеград”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.