Американци данас гласају за – „чудо”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. новембра – Док Американци сутра буду гласали за „битне промене”, а њихови спољни савременици на то буду с пажњом гледали као на наговештај „боље политике суперсиле”, главни кандидати за испуњење тих ванредних очекивања наставиће жесток дуел, рачунајући и на помоћ – „магичних” стварчица. Оба кандидата за председника Америке чврсто ће, пре велике власти која чека на једног од њих, стегнути своје амајлије и испоштовати обичаје за које мисле да им „гарантују срећу”.

Републиканац Џон Мекејн (72) одраније је познат по сујеверју, а сада му се донекле, у том погледу, придружио демократа Барак Обама (47). Први ће, кажу, у џепу гладити „чаробни” новчић који му је дао један синдикалиста, други ће обртати покерски чип који му је поклонио привржени бирач. Наћи ће, изгледа, времена и да се посвете релаксацијама, за које се „већ показало да доносе победе”: Мекејн ће одгледати неки филм, а Обама ће заиграти кошарку…

Не верују, наравно, да ће им „талисмани” бити пресудни, али… Нешто од „зрачења” наведених „чаролија” попримиле су и текуће изборне кампање. У њих је уложено више новца него икад и испољили су „коцкарске” обрте, при чему су многе туђе амбиције одлетеле у кош, често на начин достојан филмских драма.

Уз све то, овде се у суштини, гласа за – „чудо”. Први пут у домету сећања, резултат председничких избора мора реално да буде – „надреалан”.

Укратко: или ће први пут црнац бити изабран за шефа Беле куће или ће се показати да су грађани драстично обманули анкетаре који су овде израсли у силу, која као да влада великим међупростором између садашње и будуће власти.

Сва објављена национална истраживања јавног мњења тврде, без изузетка, да ће победити Обама (мелез, син својевременог овдашњег студента из Кеније и канзаске белкиње). Али, атмосфера и даље одише – неизвесношћу, нарочито појачаном слутњама да се „известан број” испитаника устручавао, поштујући правила „коректности општења”, да анкетарима призна „приватну одбојност према давању извршне власти у руке представника расне мањине” (декларисани као црнци – званично чине око 13 одсто становништва САД).

Спремност за такав трансфер врховне моћи досад није показала, па ни наговестила, иједна друга сила. Па ни у Европи, чија јавност, како се јавља, масовно навија да се Американци искажу као „пионири” стварања „пострасног друштва”, бар у кадровском погледу. А то је баш „оно нешто” за шта се на Старом континенту, па ни у већини других подручја, не показује изгледна спремност.

Овде је, рекло би се, почео процес „великог тумбања” или бар нарушавања „табуа”. Обама је срушио бар два. Први је изгледни црнац у финалном надметању за шефа државе, а што је статус до кога је дошао претходним елиминисањем, у конкуренцији за номинацију Демократске партије, дуго фаворизовану „анкетно, сигурну коначну победницу” Хилари Клинтон (61). Она је, пак, са око 18 милиона добијених гласова знатно ојачала позицију дама у елитном надметању, што би сада да материјализује гувернерка Аљаске Сара Пејлин (44), републиканка која претендује да, као Мекејнова „десна рука” (код илиноиског сенатора је то његов 65-годишњи делаверски колега Џозеф Бајден), постане прва жена потпредседник САД…

Овако или онако, Америка је сутра у прилици да преиспита доживљавање себе, па и промени погледе света на њу. Такав изазов се увелико разликује од дуго овде увежбаваних, па и практикованих, акција за промену света, али не и Америке.

И Обама и Мекејн тврде да ће повећати разумевање Вашингтона за потребе и интересе – не само сународника него и „других”. Свет, притоме, има знатно више поверења у првог. Таква спољна опредељења су, међутим, у прошла два председничка надметања ишла у прилог Бушу – који их није практиковао. На прошлим изборима није било, такође, ни врло јаких оригиналности какве су Обамине, од биографских до говорничких и мобилизацијских какве је испољио у досад незабележеним мобилизацијама – и нових гласача и финансијских прилога…

А демократа је показао и спремност да, ипак, не подлегне ни сујеверју. На његовом синоћном наступу у Кливленду, пред око 80.000 људи, певао је и рецитовао Брус Спрингстин, славни рокер чија таква помоћ није спречила Буша да пре четири године победи демократу Џона Керија, коме су анкете до пред саме изборе давале предност. „Верујем да ће, Обаминим напорима Америка поново да постане довољно простран дом за све наше снове”, поручио је Спрингстин.

Већина анкетираних сматра да је „угрожен амерички сан”. И да се сада њихова земља креће „у погрешном смеру”.

Обама упозорава да би с Мекејном на челу државе „све остало исто”. Републиканац узвраћа да би с демократом за кормилом Беле куће било још горе, нешто налик на „социјализам”.

У међувремену – данима се отежу редови бирача којима је омогућено превремено изјашњавање. Прогнозира се рекордан одзив и сутра, уз већ уобичајена сумњичења за „фалсификовања бирачких спискова, ометања уписа у њих”…   

-----------------------------------------------------------

Посредно

Вашингтон, 3. новембра – О председнику Америке одлучиће се – посредно. Не мора, наиме, да буде пресудан број добијених гласова – важнији је број „електора” који, како смо већ писали, на посебним, каснијим, скуповима у савезним државама и престоничном Вашингтону коначно одлучују о победнику.

Да подсетимо: у 48 од укупно 50 савезних држава, онај који добије више гласова „носи све” мандате тамошњих „електора”. Стога је могућно да за председника буде изабран кандидат са мање гласова грађана, а са већом подршком „електора”, како се догодило пре осам година када је Џорџ Буш победио Ала Гора који је добио више гласова…„Електора” је укупно 538. За тријумф је потребна потпора њих 270. Онај ко је обезбеди – а опет по анкетама је то Обама – озваничиће се као нови председник, на свечаности 20.јануара 2009.

-----------------------------------------------------------

Парламентарци

Вашингтон, 3. новембра - Осим за шефа државе, Американци сутра гласају и за већину чланова парламента (Конгреса) као и за поједине органе локалне управе. Изабраће, тако, цео нови федерални скупштински састав - 435 чланова Представничког дома и 33 члана Сената (плус два у њему ванредно упражњена места, од укупно 100).

Анкете говоре у прилог демократама које од непуне две године имају поново већину у законодавној власти, опозиционој Белој кући.

-----------------------------------------------------------

Нема „ћутања”

Вашингтон, 3. новембра - И Обама и Мекејн наставиће изборну кампању и сутра, на дан председничких избора. Овде нема „изборног ћутања”. Надметање траје „до последњег даха”.

-----------------------------------------------------------

Најнеизвеснији

Вашингтон, 3. новембра - Истраживања јавног мњења показују да би најнеизвесније гласање - за Обаму или Мекејна - могло да буде у шест савезних држава. То су, наводи се, махом - Флорида, Охајо, Индијана, Мисури, Невада и Северна Каролина.

Флорида и Охајо су одиграли кључне улоге у претходна два тријумфа републиканског кандидата. Буш је изабран после чувеног „добројавања” и интервенције суда у „случају Флорида”, а четири године доцније је реизабран - захваљујући невеликој, такође оспораваној, предности у Охају.