Amerikanci danas glasaju za – „čudo”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. novembra – Dok Amerikanci sutra budu glasali za „bitne promene”, a njihovi spoljni savremenici na to budu s pažnjom gledali kao na nagoveštaj „bolje politike supersile”, glavni kandidati za ispunjenje tih vanrednih očekivanja nastaviće žestok duel, računajući i na pomoć – „magičnih” stvarčica. Oba kandidata za predsednika Amerike čvrsto će, pre velike vlasti koja čeka na jednog od njih, stegnuti svoje amajlije i ispoštovati običaje za koje misle da im „garantuju sreću”.

Republikanac Džon Mekejn (72) odranije je poznat po sujeverju, a sada mu se donekle, u tom pogledu, pridružio demokrata Barak Obama (47). Prvi će, kažu, u džepu gladiti „čarobni” novčić koji mu je dao jedan sindikalista, drugi će obrtati pokerski čip koji mu je poklonio privrženi birač. Naći će, izgleda, vremena i da se posvete relaksacijama, za koje se „već pokazalo da donose pobede”: Mekejn će odgledati neki film, a Obama će zaigrati košarku…

Ne veruju, naravno, da će im „talismani” biti presudni, ali… Nešto od „zračenja” navedenih „čarolija” poprimile su i tekuće izborne kampanje. U njih je uloženo više novca nego ikad i ispoljili su „kockarske” obrte, pri čemu su mnoge tuđe ambicije odletele u koš, često na način dostojan filmskih drama.

Uz sve to, ovde se u suštini, glasa za – „čudo”. Prvi put u dometu sećanja, rezultat predsedničkih izbora mora realno da bude – „nadrealan”.

Ukratko: ili će prvi put crnac biti izabran za šefa Bele kuće ili će se pokazati da su građani drastično obmanuli anketare koji su ovde izrasli u silu, koja kao da vlada velikim međuprostorom između sadašnje i buduće vlasti.

Sva objavljena nacionalna istraživanja javnog mnjenja tvrde, bez izuzetka, da će pobediti Obama (melez, sin svojevremenog ovdašnjeg studenta iz Kenije i kanzaske belkinje). Ali, atmosfera i dalje odiše – neizvesnošću, naročito pojačanom slutnjama da se „izvestan broj” ispitanika ustručavao, poštujući pravila „korektnosti opštenja”, da anketarima prizna „privatnu odbojnost prema davanju izvršne vlasti u ruke predstavnika rasne manjine” (deklarisani kao crnci – zvanično čine oko 13 odsto stanovništva SAD).

Spremnost za takav transfer vrhovne moći dosad nije pokazala, pa ni nagovestila, ijedna druga sila. Pa ni u Evropi, čija javnost, kako se javlja, masovno navija da se Amerikanci iskažu kao „pioniri” stvaranja „postrasnog društva”, bar u kadrovskom pogledu. A to je baš „ono nešto” za šta se na Starom kontinentu, pa ni u većini drugih područja, ne pokazuje izgledna spremnost.

Ovde je, reklo bi se, počeo proces „velikog tumbanja” ili bar narušavanja „tabua”. Obama je srušio bar dva. Prvi je izgledni crnac u finalnom nadmetanju za šefa države, a što je status do koga je došao prethodnim eliminisanjem, u konkurenciji za nominaciju Demokratske partije, dugo favorizovanu „anketno, sigurnu konačnu pobednicu” Hilari Klinton (61). Ona je, pak, sa oko 18 miliona dobijenih glasova znatno ojačala poziciju dama u elitnom nadmetanju, što bi sada da materijalizuje guvernerka Aljaske Sara Pejlin (44), republikanka koja pretenduje da, kao Mekejnova „desna ruka” (kod ilinoiskog senatora je to njegov 65-godišnji delaverski kolega Džozef Bajden), postane prva žena potpredsednik SAD…

Ovako ili onako, Amerika je sutra u prilici da preispita doživljavanje sebe, pa i promeni poglede sveta na nju. Takav izazov se uveliko razlikuje od dugo ovde uvežbavanih, pa i praktikovanih, akcija za promenu sveta, ali ne i Amerike.

I Obama i Mekejn tvrde da će povećati razumevanje Vašingtona za potrebe i interese – ne samo sunarodnika nego i „drugih”. Svet, pritome, ima znatno više poverenja u prvog. Takva spoljna opredeljenja su, međutim, u prošla dva predsednička nadmetanja išla u prilog Bušu – koji ih nije praktikovao. Na prošlim izborima nije bilo, takođe, ni vrlo jakih originalnosti kakve su Obamine, od biografskih do govorničkih i mobilizacijskih kakve je ispoljio u dosad nezabeleženim mobilizacijama – i novih glasača i finansijskih priloga…

A demokrata je pokazao i spremnost da, ipak, ne podlegne ni sujeverju. Na njegovom sinoćnom nastupu u Klivlendu, pred oko 80.000 ljudi, pevao je i recitovao Brus Springstin, slavni roker čija takva pomoć nije sprečila Buša da pre četiri godine pobedi demokratu Džona Kerija, kome su ankete do pred same izbore davale prednost. „Verujem da će, Obaminim naporima Amerika ponovo da postane dovoljno prostran dom za sve naše snove”, poručio je Springstin.

Većina anketiranih smatra da je „ugrožen američki san”. I da se sada njihova zemlja kreće „u pogrešnom smeru”.

Obama upozorava da bi s Mekejnom na čelu države „sve ostalo isto”. Republikanac uzvraća da bi s demokratom za kormilom Bele kuće bilo još gore, nešto nalik na „socijalizam”.

U međuvremenu – danima se otežu redovi birača kojima je omogućeno prevremeno izjašnjavanje. Prognozira se rekordan odziv i sutra, uz već uobičajena sumnjičenja za „falsifikovanja biračkih spiskova, ometanja upisa u njih”…   

-----------------------------------------------------------

Posredno

Vašington, 3. novembra – O predsedniku Amerike odlučiće se – posredno. Ne mora, naime, da bude presudan broj dobijenih glasova – važniji je broj „elektora” koji, kako smo već pisali, na posebnim, kasnijim, skupovima u saveznim državama i prestoničnom Vašingtonu konačno odlučuju o pobedniku.

Da podsetimo: u 48 od ukupno 50 saveznih država, onaj koji dobije više glasova „nosi sve” mandate tamošnjih „elektora”. Stoga je mogućno da za predsednika bude izabran kandidat sa manje glasova građana, a sa većom podrškom „elektora”, kako se dogodilo pre osam godina kada je Džordž Buš pobedio Ala Gora koji je dobio više glasova…„Elektora” je ukupno 538. Za trijumf je potrebna potpora njih 270. Onaj ko je obezbedi – a opet po anketama je to Obama – ozvaničiće se kao novi predsednik, na svečanosti 20.januara 2009.

-----------------------------------------------------------

Parlamentarci

Vašington, 3. novembra - Osim za šefa države, Amerikanci sutra glasaju i za većinu članova parlamenta (Kongresa) kao i za pojedine organe lokalne uprave. Izabraće, tako, ceo novi federalni skupštinski sastav - 435 članova Predstavničkog doma i 33 člana Senata (plus dva u njemu vanredno upražnjena mesta, od ukupno 100).

Ankete govore u prilog demokratama koje od nepune dve godine imaju ponovo većinu u zakonodavnoj vlasti, opozicionoj Beloj kući.

-----------------------------------------------------------

Nema „ćutanja”

Vašington, 3. novembra - I Obama i Mekejn nastaviće izbornu kampanju i sutra, na dan predsedničkih izbora. Ovde nema „izbornog ćutanja”. Nadmetanje traje „do poslednjeg daha”.

-----------------------------------------------------------

Najneizvesniji

Vašington, 3. novembra - Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi najneizvesnije glasanje - za Obamu ili Mekejna - moglo da bude u šest saveznih država. To su, navodi se, mahom - Florida, Ohajo, Indijana, Misuri, Nevada i Severna Karolina.

Florida i Ohajo su odigrali ključne uloge u prethodna dva trijumfa republikanskog kandidata. Buš je izabran posle čuvenog „dobrojavanja” i intervencije suda u „slučaju Florida”, a četiri godine docnije je reizabran - zahvaljujući nevelikoj, takođe osporavanoj, prednosti u Ohaju.