Слаб принос уљане репице

Суботица – На појединим парцелама око Суботице већ је започела жетва јечма. Жетелице су прво ушле у слабије засаде, на парцелама где није било довољно падавина или нису могле бити примењене све агротехничке мере, те и први откоси показују нижи принос. Род се процењује на између четири и пет тона по хектару, са влагом од 14 одсто. Наредних дана ће тек уследити жетва бољих парцела са вишим приносима. Због тога Дамир Варга, директор Пољопривредне стручне службе у Суботици, каже да се до краја жетве може очекивати просечна година када је у питању јечам.

Слична ситуација је и са пшеницом чија жетва ће, како се процењује, кренути негде средином јуна. Принос ће и овде бити просечан, каже Варга, са око шест тона по хектару, мада се могу очекивати парцеле са високим приносима и до осам тона.

Међутим, ратари који су посејали уљану репицу чини се да ове године неће имати много разлога да буду задовољни.

„Највећи пад приноса бележимо управо код уљане репице и он се креће око 2,5 тоне по хектару. Уљана репица је рано процветала, потом је дошао мраз, што је утицало на биљку. Осим тога, у последњих 10 година значајно су повећане површине под уљаном репицом, у околини Суботице ова озима култура гаји се на око 6,5 хиљада хектара, што је довело до нагомилавања штеточина, појаве болести и присуства земљишних патогена”, каже Дамир Варга за „Политику”.

Третирање инсектицидима је забрањено због пчела, док је примена других заштитних средстава практично онемогућена јер нема механизације којом може да се аплицира, односно не постоје машине које могу да уђу у њиве са уљаном репицом. Иначе, од укупних засада уљане репице на 24 хиљаде хектара, четвртина се налази управо на северу, у околини Суботице и у делу према Сомбору.

На овогодишње приносе стрних култура утицало је, као што је то често случај последњих година, недовољно падавина, те Дамир Варга наводи да је од јануара до маја тлу недостајало између 60 и 80 литара падавина по квадратном метру. Ипак, пшеница је имала добре климатске услове у време цветања и наливања зрна, што ће повољно утицати на квалитет овогодишњег хлебног зрна.

Оно што још утиче на приносе у ратарству је и употреба вештачких ђубрива и прихране. Извештаји Пољопривредне стручне службе с почетка прошле године показују да је 2023. године употребљено, у зависности о којој активној материји је реч, за трећину или половину мање вештачког ђубрива него 2021. године. Дамир Варга објашњава да је основни разлог нагли скок и стални раст цена вештачког ђубрива, док је, с друге стране, и на светском тржишту дошло до пада цена пољопривредних производа, те ратари нису имали довољно новца за улагање у агротехничке мере.