Књига о књигама

Ево једне изузетно интересантне књиге за оне који не престају да воле књиге и читање. О прошлости, садашњости и будућности феномена на коме већ пет векова почива забележени део људске цивилизације зналачки пише Јулија Шчербињина, руска универзитетска професорка педагогије, лингвисткиња, књижевна критичарка и ауторка бројних научних чланака и студија из области науке о књизи, историје књиге и науке о комуникацији. У оквиру своје едиције „Бибилиотека плус” издавачка кућа „Клио” објавила је њену свеобухватну студију „Време библиоскопа”, савремено доба у огледалу библиокултуре. Књигу је са руског превео Андреј Лаврик.

Полазећи од тезе да је свака књига и огледало свога времена, филтер актуелних чињеница и лакмус готово свега што постоји у култури на свакој историјској етапи, Шчербињина у „Времену библиоскопа” изузетно исцрпно документује доминантне тенденције у свим областима које су у вези са књигом, почев од спољашњег изгледа и форматирања књиге у дигиталном добу, преко положаја данашњих библиотека, улоге издавачких кућа, савремених књижевних технологија и односа писца и читаоца, све до начина на који се књижевна критика удаљила од својих основних задатака.

Шчербињина користи појам „библиоскоп”, који је први увео у употребу француски библиофил Луј Октав Узан, да би описала читаоца-посматрача, човека који је више заинтересован за прелиставање, разгледање и поседовање књига, него за читање. Иако је овај профил површног читаоца био познат већ у 19. веку, тек данас он са маргиналне прелази на централну позицију, тако да се савремено доба може назвати временом библиоскопа, епохом у којој визуелно доминира над вербалним и у којој се не постављају суштинска питања. Такво време је за Шчербињину последица преласка из друштва традиција (систематично, кохерентно, фокусирано на суштину и трајање, у складу са космичким законима) на друштво тенденција (аморфно, дифузно, еклектично, у складу са козметичким законима).

Ова књига анализира иновације које је донела библиотечка револуција и закључује да оно што је ново не мора да буде боље. То се посебно односи на поглавље о библиотекама, где се документује како савремене библиотеке, принуђене да се модернизују, траже начине да заинтересују публику. Иновативне библиотечке делатности, које Шчербињина дели на операционалне, технолошке и локусне, заправо нуде или ретроувођење (ново усвајање нечега што је већ постојало, само преобучено у савремени формат) или стварају вишак делатности где се све више губе основне функције библиотеке, тако да она постаје играоница, позориште, кафић или информатички геџет. Брисање граница води ка губитку разлика. Пратећи примере руских и постсовјетских библиотечких пракси, Шчербињина показује како иновације, попут онлајн наручивања електронских књига из библиотеке, уместо да допуњавају постојећу понуду библиотеке и надограђују се на њу, заправо воде ка нестајању библиотеке као топоса. Додуше, ауторка се ограђује да сваки описани феномен има и предности и мане и да једнозначна осуда савременог односа према књизи свакако није циљ њене студије.

„Време библиоскопа” представља драгоцен ресурс за све библиотекаре, али је једнако занимљиво и информативно штиво и за педагоге, професоре књижевности, као и за све истинске библиофиле који покушавају да разумеју убрзане промене у свету књиге у дигиталном добу. Ова изванредна научно-популарна студија, написана пријемчивим стилом и повремено чак и саркастичним тоном, нуди мноштво примера за сваки феномен, приступ и ситуацију коју обрађује и покушава да све поменуте проблеме анализира из више углова. Свако ко жели да схвати однос културе књиге и књижевног окружења с актуелним књижевним процесима наћи ће одговоре на страницама овог обимног дела.