На 42.000 младих само један психијатар

Сваке године око 90 деце и младих у Србији одузме себи живот, а подаци изведени из најновијег Алтернативног извештаја о положају и потребама младих Србије 2023. говоре да чак две трећине младих у нашој земљи често осећа да је под стресом, половина њих има симптоме анксиозности, а скоро 40 процената њих каже да се често осећа депресивно.

Студија која је урађена на репрезентативном узорку особа старости од 15 до 30 година, говори и да су службе за заштиту менталног здравља углавном недоступне припадницима младе генерације – иако највећи број њих има свест о значају менталне хигијене, свега четири одсто младих каже да им је доступна помоћ стручњака за душу. Утисак младих поткрепљује и званична статистика која говори да у нашој земљи постоји свега 47 лекара који се баве менталним здрављем деце и адолесцената до 25 године. Подаци такође говоре да на 42.000 младих долази један психијатар, а психотерапијске услуге може себи да приушти мали број адолесцената.

То су само неки од разлога због којих је тим психолога израдио „Приручник за омладинске раднике и раднице на тему менталног здравља младих”. Како у разговору за наш лист објашњава психолог и коаутор Ана Милак, приручник је заправо намењен свима који су у професионалном контакту са младим особама и мотивисани да им пруже психолошку прву помоћ и подршку, а немају неопходна знања из психологије. Она подсећа да су омладински радници стручне особе ангажоване у организацијама цивилног друштва, институцијама и локалној самоуправи, чији је задатак да кроз различите програме и пројекте помогну младима да развију компетенције из различитих области, ојачају њихово самопоуздање и помогну им да стекну тзв. меке вештине неопходне за сналажење у пословном и животном окружењу. Овај приручник, који је настао након годину дана интензивног рада, нуди теоријски оквир и изузетно добро осмишљене радионице које дају прецизне смернице за рад на развоју емоционалне интелигенције, самосвести и писмености, као и саосећајности и вештина прихватања сопствених и туђих мисли, емоција, понашања и саме реалности.

„Омладински радници, који непосредно раде са младима и често су у контакту са онима који су најугроженији, могли би да буду посебно ефикасни пружаоци подршке менталном здрављу, али овај приручник намењен је и наставницима, тренерима и вршњачким едукаторима који су у контакту са младима. То не значи да свако ко ради са младима треба да се занима за њихово ментално здравље, јер није свако квалификован, нити треба то да ради. Међутим, сматрали смо да особе које су у професионалном контакту са младима треба да знају како млади емоционално функционишу, а онима који желе да им помогну пружили смо адекватна знања и скуп вештина, како би могли успешно да одговоре на њихове потребе и пруже им психолошку прву помоћ. Циљ овако конципираног програма је да обучи младе, а примарно младе у ризику, да ефикасније управљају својим емоцијама, прошире репертоар комуникацијских вештина и стекну нова знања и вештине за развијање здравог односа према себи и другима”, објашњава наша саговорница.

Ана Милак истиче да је овај приручник дистрибуиран свим омладинским организацијама, а може се бесплатно преузети и преко сајта „Inprocess”.