Шта пише у пресуди Нирнбершког суда

У оквиру Потсдамског споразума 1. августа 1945. године САД, Велика Британија, Совјетски Савез и Француска сагласили су се „да ће прогонити и кажњавати главне ратне злочинце” и установили су Статут Међународног суда у Нирнбергу. Нирнбершки суд састојао се од четири члана и четири заменика, које су именовале земље потписнице, као и тужиоце. Пресуда Нирнбершког суда је до сада неупитна што се тиче утврђених чињеница.

Влада ФНР Југославије одредила је делегацију у саставу др Душан Недељковић, председник Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, проф. др Алберт Вајс, правни референт, и Михаило Олењин, преводилац. Југословенска делегација је пружила доказе са више од 20.000 оригиналних немачких докумената и 120.000 одлука, из којих је поименично утврђено 65.000 ратних злочинаца. На основу таквих доказа, Нирнбершки суд је прихватио и утврдио да је Југославија изгубила 1.401.000 цивилног становништва и да је страдало 425.000 ратних инвалида. У пресуди суда у Нирнбергу констатована је ликвидација 700.000 жртава у логору Јасеновац у НД Хрватској.

Утврђене чињенице у пресуди Нирнбершког суда наведене у одељцима под ЛТ. ЦОЛ. ОЗОЛ: 2. Из источних земаља под Приступним бројем: АЦ 94 Кс 00232 да је у Југославији убијено више хиљада цивила. Други примери су дати у параграфу (Д) „Убиство талаца у наставку… па се наводе подаци Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу о страдалих више 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Цигана и око 110.000 деце до четрнаест година у логорима у НД Хрватској. Надаље се у Нирнбершкој пресуди наводи да су у Југославији немачка команда СС трупа (генерал-потпуковник полиције Росенер) и команде дивизијске групе (генерал Кјублер и др.) у периоду 1941–1943. наредиле стрељање ратних заробљеника. У Крагујевцу у Југославији стрељано је 2.300 талаца, а у Краљеву у Југославији стрељано је 5.000 талаца”.

Пресуда Нирнбершког суда има око 300 страница, али треба објавити наведене одељке који се односе на напред изнето. Објављено може користити и Скупштини Црне Горе, с обзиром на изражену жељу да се изјасни о геноциду у Јасеновцу. Да се не би лицитирало о броју жртава у Јасеновцу, пресуда Нирнбершког суда до сада није оспоравана, јер се показала као јединствена неспорна одлука међународне правде.

Нирнбершки суд је независно судско тело и као такав је прихваћен као извор међународног права, а није био као такозвани Међународни суд за бившу Југославију у Хагу, који је основан мимо Статута УН, и након тога инструментализован као правосудна институција политичког притиска и насиља над непожељнима.

Митар Радоњић,

Нови Сад