Сјај и муке туризма у Грчкој

Од нашег дописника

Атина – Ово лето, које је календарски тек почело, донело је много изненађења Грцима, али и странцима. Утисак је да се не пропушта прилика да где год је то могуће треба добро зарадити – на плажама, у ресторанима, хотелима, па и онда када се по врућини махањем руке, често безнадежно, покушава зауставити такси.

Наиме, последња искуства са атинских улица показују да се враћају старе навике довикивања с таксистима кроз прозор који на основу дестинације бирају да ли ће вас повеси или не. Такође и да ли сте туриста коме, рецимо, за 14 километара од Пиреја до центра Атине безобзирни таксисти знају да наплате 350 евра. Они круже центром и тако, напречац, „хватају” туристе, при чему, иако имају ту обавезу, избегавају трансакције кредитним картицама... Уместо да се ствари мењају набоље, како констатује недељник „Лифо”, и даље нема реда, нема контроле преко 14.000 званичних и тешко утврдивог броја дивљих таксиста.

Туризам је у Грчкој одувек био главни покретач економије и сваки туристички евро увећава грчки БДП за 2,65 евра. Ова грана укупно доноси више од четвртине економских прихода, а од туризма живи преко два милиона људи. Само прошле године ову земљу је посетило 33 милиона туриста, што је за пет милиона више него 2022, а ове године се очекује приход већи од 21 милијарду евра.

На Санторинију који посећује 5,5 милиона туриста годишње број гостију је дуплиран у односу на пре десет година. Приход острва је импозантан – милијарду евра годишње од туризма. Међутим, као и Миконос, који спада у најпосећеније дестинације, локална заједница се суочава с мноштвом проблема. Градска инфраструктура не може да прихвати превелики број крузера из којих се дневно искрца и по 20.000 туриста. На улицама Санторинија постаје претесно па би од ове године крузери требало да пристају по некаквом распореду. Општинске власти апелују на проширење луке, али и на ангажовање лекара и пратећег медицинског особља које недостаје у локалним болницама.

Ове године туриста је било и током зимских месеци, Акропољ и остали археолошки споменици су и у то доба године били веома посећени. Велике врућине последњих дана делимично су успориле, али нису зауставиле реку посетилаца. Стрпљиво су, по најжешћем сунцу, стајали у реду чекајући да се врата отворе после паузе од 12 до 17 часова у, како кажу, страху да сви неће успети да виде Акропољ. Улазница је 30 евра, а за оне имућније организују се индивидуалне двочасовне екскурзије по цени од пет хиљада евра. Групе од пет туриста за ту суму могу да у свитање уживају на Акропољу од седам до девет ујутру или у заласку сунца од 20 до 22 часа.

Грчка посебно рачуна на богате туристе према којима се ове сезоне очигледно кроје и цене, граде суперлуксузни хотели од којих су већ три ушла у списак најбољих на свету. Само прошле године индустрија тзв. раскошног туризма порасла је за 2,5 милијарди што мења и планове владе. Очекују се платежно способнији туристи из САД, за које се уводе и нови летови, али се рачуна и на туристе који долазе колима из околних земаља, па и из Србије.

Иначе, грчка влада повећава туристичке таксе и од тога очекује додатни приход од 600 милиона евра. Тако ће најјефтинија такса за ноћење у апартману уместо досадашњих 0,5 евра за ноћ порасти на 1,5 евра, у хотелу с пет звездица са четири на 10 евра за ноћ.

Једино што се ни овог лета не мења јесте чињеница да Грчка, у конкуренцији 52 земље, заузима друго место по броју освојених „плавих заставица” које су симбол квалитета плажа – од чистоће мора, инфраструктуре, пристаништа. Грчка је освојила укупно 625 заставица, од чега највише за плаже на Халкидикију и Криту. У Грчкој је, иначе, осам од десет најбољих плажа у свету с кристално чистом водом, а међу њима плажа Праса на острву Кимолос и Агиос Димитриос на острву Алонисос, недалеко од Скопелоса, који је постао светски познат по филму „Мама мија”.