Премијера драме Биљане Србљановић у националном театру

Представа „Није смрт бицикло (да ти га украду)”, по тексту Биљане Србљановић  биће премијерно изведена у среду увече, 26. јуна (20.30 сати) на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, у сарадњи са  32. Белефом. Ово ће бити први пут да се неки комад савремене ауторке Биљана Србљановић, изводи у националном театру, а режија је поверена Андреју Носову, редитељу који у својим представама, храбро и бескомпромисно, проговора о проблемима који муче савременог човека. Драматург Ђорђе Косић, сценограф Зорана Петров, костимографи Марија Марковић Милојев и Петра Фотез, композитор Драшко Аџић, Владимир Петричевић (продукција музике) и Марија Миленковић (сценски покрет) потписују се као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Бранку Видаковићу, Вањи Ејдус, Ненаду Стојменовићу, Нини Нешковић, Милошу Ђорђевићу, Сузани Лукић, Драгани Варагић и Петру Стругару. Музику на труби изводи члан Оркестра Народног позоришта у Београду: Владимир Јовановић.

– Све драме Биљане Србљановић су мелем за редитеља, али ова има оне интимне и политичке слојеве који отварају питања која су данас врло актуелна и мени посебно важна. Осећао сам одређену блискост са тим људима. И морао сам да одаберем, шта је то што ме занима. Пре свега, наше прихватање малих грубости као нормалних појава, односно недостатак нежности, или одсуство самилости као снага или врлина у једном друштву. Ово је прича о смрти, оној правој и оној друштвеној. О животу и генерацијама које су ту, али и које долазе. Одлука Народног позоришта  у Београду да поставимо овај комад је важна јер та суровост о којој говоримо често се огледа у заборављању или подразумевању нечијег присуства, рада, успеха, сматра Носов.

Јунаци те узбудљиве тужно-смешне приче су ликови који су, иначе, већ препознатљиви у делима Биљане Србљановић: изопачена и пресита деца, недорасли средовечни слабићи, њихове вршњакиње заробљене у зачаране кругове својих неостварених бракова, старци који за себе грабе будућност коју неће дочекати и њихова деца, заточена у односима из прошлости које не могу да преовладају, самозаљубљени, амбициозни политичари, мајке и очеви који су спремни да и у својој кући ходају по лешевима.

– Први пут, после 30 година рада, неки мој комад играће се у Народном позоришту у Београду. Веома ми је важно што је драму у позориште донео и предложио мени близак редитељ и пријатељ Андреј Носов, са којим сам много и дуго радила бројне заједничке уметничке пројекте. Важно ми је што му је Народно позориште пружило прилику да окупи и ансамбл врсних глумица и свих уметничких сарадника које је изабрао, као и да сви они раде у правим креативним условима. Овај текст је дубоко личан, можда чак и најдиректнији који сам икада написала; говори о мени и мојим губицима, али и о људима које сам у животу сретала, којима сам се надала и радовала, у које сам се разочаравала и које сам губила, али ми је од свега тога емотивно и сентиментално, ипак увек било најважније да се препозна мој хумор и схватање смеха са којим приступам свим својим животима у драмама и то сам од ове екипе и добила, каже Биљана Србљановић.

Ова дубоко лична и интимна прича, праизведена је 2011. године, прво у Југословенском драмском позоришту  у Београду, а потом и у немачком позоришту Шаушпилхаус Бохум.