Да би била слободна – жена мора бити мушкарац

Суботица – Театарска сезона требало је да буде завршена, али у Народном позоришту у Суботици завеса је још разгрнута да би на сцену изашао ансамбл са прапремијером комада за који Јелена Михајловић, уметничка директорка Драме на српском језику каже да ће бити догађај сезоне.

Премијера представе „Франциска” Франка Ведекинда биће изведена вечерас од 19.30 часова на сцени „Јадран” и за њу су распродате карте. У овој сезони неће бити репризе, те ансамбл очекује да ће наставити од септембра да је игра у новом, обновљеном позоришту. Представу је режирао Југ Ђорђевић и ово је његова прва представа у Суботици за чије Народно позориште има само речи хвале и каже да је глумачка трупа међу бољима у земљи.

За потребе Народног позоришта Ведекиндово дело је превела Бојана Денић. Овај комад често се, ради лакшег одређења приче, описује као „женски Фауст”, о жени која склапа пакт са ђаволом да би постала мушкарац и тема женске слободе, слободе и еманципације уопште била је оно што је и руководство позоришта и редитеља привукло делу.

– Ведекинд га дефинише као модерни миракул у пет чинова и ми смо то задржали. Представа говори о слободи, о женској слободи, о уметности и слободи да се у животу ужива и да се живот живи. Мене генерално интересује тема слободе, да се различито промишља и прилази теми женске слободе и зашто читав век, од када је ово дело написано, и даље морамо да објашњавамо шта значи равноправност. Знала сам да од Ведекинда ништа не може да буде банално и да цео ауторски тим који ради са Југом неће направити ништа мање комплексно дело. Имали смо поверења у писца и добили више од онога што смо се надали – каже Јелена Михајловић, уметничка директорка Драме на српском језику.

Теме којима је Ведекинд проткао свој рад су комплексне и дубоке, веома инвентивне, а оквири у којима се крећу јесу питање женске слободе, еманципације, односа у породици, објашњава редитељ Ђорђевић. Отуда и „Франциска” исто као и чувен и добро познат Ведекиндов комад „Буђење пролећа” почиње симболичном сценом мајке и ћерке.

– Ту одмах видимо разрушени породични однос и како то утиче на развој једне личности и колико је она касније подложна разним манипулацијама. Овај комад је захтеван јер у суштини у себи има различите жанрове: и мјузикл, и оперету, и комедију забуне. У интензивном периоду глумци су савладали све што им је дао ауторски тим и цео концепт базирали само на полетној глумачкој игри која демонстрира вештине. Мислим да је глумачки посао демонстрација разних вештина и то смо покушали да ставимо у први план, а тематски оквир на којем сам инсистирао је питање слободе и самоспознаје – истиче редитељ Ђорђевић.

Драматург представе је Тијана Грумић, музику је урадила Невена Глушица, сценографкиња је Андреја Рондовић, костим је дело Велимире Дајмановић, а за сценски покрет задужена је Александра Аризановић. У представи играју глумци драма и на српском и на мађарском језику: Весна Кљајић Ристовић, Владимир Грбић, Димитрије Динић, Дина Дедовић Томић, Исидора Влчек, Љубиша Ристовић, Милош Мацура, Сања Моравчић и Срђан Секулић. Улога Франциске поверена је Мињи Пековић, а улогу Фајт Кунца игра Игор Грекса. Франциска у комаду склапа пакт са ђаволом како би постала мушкарац, и та идеја није непозната глумици Мињи Пековић која каже да је у пубертету веровала да би јој живот био лепши и лакши да је рођена као дечак, а тек са рођењем детета помирила се са својим полом.

– Веровала сам да је свет непријатељски расположен према девојчицама које чека пуно препрека. Зато је ова прича за мене дирљива, интимно важна и за мој животни тренутак када и ја осећам радост у овом животу и свету такав какав је без жаљења. Ово је прича о слободи, о женској слободи и мој је осећај да на крају свих крајева слободу човек налази у себи – каже Миња Пековић.

Рад са редитељем Југом Ђорђевићем за Игора Грексу био је искуство које глумци прижељкују, јер сви вапе за младим енергијама и ауторима који кореспондирају са данашњим временом. – Оно што је за мене зрно овог комада јесте чињеница да жена да би уживала у животу и доживела слободу, што је цитат из текста, мора да постане мушкарац, и то је питање које може да се отвори у целом друштву где се копља и даље укрштају око тога да ли је стоматолог или стоматолошкиња, учитељ или учитељица, да ли неко има власништво над својим телом или не. Мислим да је овакав текст јако битан, да се тај дијалог отвара и женско питање покрене – каже Грекса.