Арлекин чека правог купца

Од нашег дописника из Вашингтона

Мора да је њујоршки банкар чувеног презимена Дејвид Рокфелер уснио сан о предстојећем цунамију на Волстриту, чим је прошлог пролећа одједном одлучио да са зида салона скине своју омиљену слику. Његов Марк Ротко, кога је за мање од десет хиљада долара купио и окачио још шездесетих година прошлог века, продат је на „Садебијевој” аукцији у мају прошле године, за 72,8 милиона долара, највишу цену икада постигнуту на јавном надметању за савремено уметничко дело.

 Рокфелер иначе важи за колекционара уметнина из љубави. Он није препродавац, а на куповину Ротковог „Белог центра” својевремено га је наговорила легендарна Дороти Милер, главни кустос њујоршког Музеја модерне уметности (МОМА). До тада, Рокфелер је више волео фигуративну уметност и било му је „напорно да се приволи апстрактним радовима њујоршке школе”. „Бели центар” постао је апстрактни првенац у колекцији фигуративног сликарства Пеги и Дејвида Рокфелера. Током година, Рокфелерови су заволели „танану лепоту и испреплетану равнотежу” Роткове апстракције. Банкарска страст ипак је превагнула над уметничким доживљајем. У прави тренутак: Рокфелер сада мирно гледа са своје њујоршке висине (55. спрат Рокфелеровог центра резервисан је за канцеларије менаџмента), како „Садеби” и „Кристи” узалуд нуде Ворхоле, чак и понеког Пикаса, а да за њих нема правог купца. Рокфелеровог Ротка купили су катарски шеици, који су, како се прича, направили праву малу колекцију њујоршког сликара који је као дете са родитељима емигрирао из царске Русије. Тајна је откривена накнадно када се шеик из краљевске породице поверио једном специјализованом часопису да је и он попут старог милијардера са Менхетна, необично заволео „Бели центар” Марка Ротка. Рокфелер је управо пожелео да његов љубимац буде код новог газде мажен и пажен.

Велике слике и чувена имена немају више цену по којој су се продавале пре него што је ураган почистио берзијанце са Волстрита. „Садеби” и „Кристи”, две аукцијске куће које се у Њујорку надмећу за примат, одавно су схватиле да њихови драгуљи одлазе у иностранство. Иако је златно правило да се имена купаца не откривају, јасно је да Американци све ређе посећују најскупља надметања, а да су на њихова места дошли Руси, Украјинци, шеици из нафтоносних земаља. Али последњих дана пресушили су и ови нови „Рокфелери” из транзиционог света мултимилијардера. Или су бар ослабила њихова чула за баснословну уметност.

Маљевич отпутовао у непознатом правцу

Додуше, на „Садебијевој” аукцији у прошли понедељак геометријска белина руског сликара Казимира Маљевича „Супрематистичка композиција” из 1916. године достигла је цену од 60 милиона долара, колико се и очекивало, док је исте вечери од 70 понуђених уметнина само 25 нашло купца. Међу њима је и прелепа Дегаова „Балерина која се одмара”, која је за 37 милиона долара променила власника и отишла на вероватно дуг пут – у непознатом правцу. Очекивало се, међутим, да ће се за њу добити бар три милиона више.

Пре ове претпразничне аукције која је обично доносила до сада суме, „Садебијев” потпредседник за импресионисте и модерну уметност Сајмон Шо најавио је „пет потенцијалних учесника из бивших совјетских република и Русије који ће се такмичити за платно руског авангардисте”. Они се, међутим нису појавили, а платно је по унапред утврђеном договору продато преко телефона, без икаквог дограђивања његове вредности.

Иако је „Садеби” недавно са помпом отворио своју филијалу и у Москви, рачунајући на „нови новац” Руса и „бивших Совјета”, изгледа да је берзанска криза умањила глад транзиционих милијардера за високим уметничким сферама.

Повлачење Пикаса

Пикасов „Арлекин” (1909) из кубистичког периода остао је у њујоршким просторијама „Садебија” да сачека боља времена. Коцкасти пајац је као једна од звезда јесење аукције красио каталоге послате у свет, али је неколико дана пред догађај – повучен. Претходно се међу трговцима недељама шушкало да ће се то десити. Јер, ако би и Пикасо отишао по за њега недостојној цени, био би то сигуран знак да се и берза уметничких некретнина заразила опасном болешћу са оближњег Волстрита. Овако, све би могло да се прикрије, бар до Божића… Очекује се да се до тада Арлекин појави премијерно, а не као „роба из друге руке”. У нека ружичастија времена око Пикаса би се посвађали агенти богаташа из Русије, Азије и са Блиског истока.

Очевици „Садебијеве” аукције кажу да је у понедељак сала за надметање била крцата. Страни дилери, колекционари, богати кибицери, успели су да разведре атмосферу, иако се очекивало да ће бити тихо „као на парастосу”. Многа су дела продата испод очекиване цене, али „Садеби” тврди да су њихови експерти све до у долар прорачунали, да су сви трошкови покривени и да је продавцима уредно исплаћена обећана сума. Гости су били нервозни и напети, у ишчекивању да се и на овој пијаци одреде нове вредности у складу са општим кретањима, каже стручно један галериста са Менхетна. 

„Садеби” и „Кристи”, међутим, рачунају на пробуђени амерички оптимизам. Чак и ако је тачно да се Руси и Блиски исток повлаче са ове пијаце, трговци предвиђају велики амерички повратак. Нада је оживљена урнебесним слављем после историјског избора за председника. Америка осећа да је већ ушла у нову психолошку фазу. Орасположени „променом своје историје”, Американци ће преокренути и тржишну атмосферу. Поготово ће почети да вреднују трајна ремек-дела. Све је могуће, и ништа није недостижно, кажу мултипрофесионалци у аукцијским кућама за уметничка дела. Цене ће опет „постати реалне и одлетети у небеса”. А у овој земљи, додају осокољени трговци, има још довољно милијардера и за Пикаса и за Ротка… који је прошле године одлетео у Катар. Свака слика има своју одисеју. Можда се неке од оних најдрагоценијих врате из далеког старог света – у „нову Америку”