Хладни рат или „појачана напетост”

Специјално за „Политику”
Москва, 7. новембра – Иако се очекивало да ће највећу пажњу медија у свету непосредно након америчких избора имати нови председник Обама, део „светске славе”, сасвим непланирано, одузео му је руски председник Медведев својим првим обраћањем руском парламенту. Разлика је само у томе што је Обамина победа била углавном позитивно оцењена, док су речи његовог руског колеге изазвале већином негативну реакцију.

Реч је, наравно, о оном делу говора у коме Медведев детаљно објашњава какав ће бити толико пута обећани руски „адекватан одговор” на постављање елемената америчке противракетне одбране у Пољској и Чешкој. Уколико се планови остваре, руске ракете ће „покривати” територије не само две поменуте америчке савезнице, него и готово читаву западну Европу.

Ако нови амерички председник не одустане од Бушових планова да брани Америку од Ирана у Пољској и Чешкој (а има назнака да би можда то и могло да се догоди), Русија ће у Калињинградској области поставити оперативно-техничке ракетне комплексе „искандер” који имају домет 280 километара и могу ефикасно да гађају авијацију на аеродромима, центре управљања и везе, важне објекте и, што је најважније, противничке ракете и средства противракетне одбране.

Изузетност ових ракета састоји се у томе што могу да лете по трајекторији коју је тешко предвидети, зато што лако мењају правац. Могу бити навођене сателитом и невидљиве су за радаре. На сваком комплексу су постављене по две ракете које могу да у интервалу од једног минута гађају потпуно различите циљеве. Постоји и варијанта „искандера” која има домет више од 400 км. Ови ракетни комплекси могу да носе не само балистичке ракете него и крилате са атомским пуњењем, које су у стању да „добаце” циљ удаљен више од 2000 км.

До 2015. године овај ракетни комплекс ће бити на бојевом дежурству у пет бригада – на Далеком истоку, у Сибирском округу, на Волги, у Лењинградском војном округу и у Калињинграду.

Иако о томе није било речи у обраћању Медведева парламенту, познато је да је са Лукашенком договорено да се једна бригада „искандера” – 27 лансирних рампи и 100 ракета – постави на дежурство у Белорусији

Из Калињинградске области ће се радио-електронским таласима гушити објекти америчке ПРО. Сматра се да је то веома јак адут, а неки војни стручњаци руских обавештајних служби тврде да Америка није напала Иран само зато што Иран поседује моћна средства за радио-електронску борбу.

И последња мера коју је најавио руски председник јесте одустајање од укидања најзападније руске базе ракетног наоружања Козелск у којој се налазе три пука војске. Пре неколико година била је донета одлука да се та база ликвидира до 2010. године.

Козелска дивизија има комплексе ПС-18 (по западној класификацији СС-19) „стилет”. Њихов домет је више од 10.000 километара, имају шест блокова укупне моћи 3.300 кт (поређења ради, на Хирошиму је бачена бомба од 13 кт), прецизност је 350 метара.

Иако светски политичари, укључујући и руске, негирају могућност обнављања хладног рата, није мало аналитичара који у покушају Русије да бар на тој територији успостави равнотежу силе, виде управо обнављање његовог европског фронта. А ако се то из бројних разлога и не може тако назвати, чињеница је да ће напетост сасвим сигурно порасти. Амерички „антиирански” систем ПРО ће у следећих неколико година бити постављен у Пољској и Чешкој, одакле, тврде руски експерти, не може да досегне евентуалне иранске ракете, али врло лако може да пресреће руске ракете лансиране са европске територије Русије у северном и северозападном правцу. С друге стране, руски „искандери” ће, први пут после хладног рата, бити уперени према Европи. Ситуација није нимало оптимистична, па није чудно што готово да није било европског политичара који није негативно оценио планове Медведева, од кога се отпочетка очекује да буде „мекши” и либералнији од Путина.

Ипак, руски председник није изненадио – још у јулу, на годишњем састанку са свим руским дипломатским представницима у иностранству, он је тражио од њих да упорније бране националне интересе Русије. Све што је касније уследило, укључујући и рат на Кавказу, као и намера да се у Јужној Осетији и Абхазији поставе војне базе, само је у складу с тим циљем. Зато је обећање да ће „искандери” из Калињинграда бранити руски ваздушни простор само коначна одлука о начину на који ће се то радити. И мада су речи формално упућене парламенту, заправо су „гађале” друга два циља – Европу, коју руски званичници већ доста дугоупозоравају да ће она, а не САД, бити потенцијални циљ руских ракета, и новог америчког председника који још има времена да промени одлуку свог претходника. На нову америчку администрацију апеловало је и кинеско министарство иностраних послова изјавивши да систем глобалне противракетне одбране води само нарушавању стратешког баланса и стабилности, а Американцима предложио да мисле мало и на интересе својих суседа.

Тако је Русија обавестила свет какав ће бити њен одговор на америчку ПРО у Европи. На потезу је Обама.