Hladni rat ili „pojačana napetost”

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 7. novembra – Iako se očekivalo da će najveću pažnju medija u svetu neposredno nakon američkih izbora imati novi predsednik Obama, deo „svetske slave”, sasvim neplanirano, oduzeo mu je ruski predsednik Medvedev svojim prvim obraćanjem ruskom parlamentu. Razlika je samo u tome što je Obamina pobeda bila uglavnom pozitivno ocenjena, dok su reči njegovog ruskog kolege izazvale većinom negativnu reakciju.

Reč je, naravno, o onom delu govora u kome Medvedev detaljno objašnjava kakav će biti toliko puta obećani ruski „adekvatan odgovor” na postavljanje elemenata američke protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj. Ukoliko se planovi ostvare, ruske rakete će „pokrivati” teritorije ne samo dve pomenute američke saveznice, nego i gotovo čitavu zapadnu Evropu.

Ako novi američki predsednik ne odustane od Bušovih planova da brani Ameriku od Irana u Poljskoj i Češkoj (a ima naznaka da bi možda to i moglo da se dogodi), Rusija će u Kalinjingradskoj oblasti postaviti operativno-tehničke raketne komplekse „iskander” koji imaju domet 280 kilometara i mogu efikasno da gađaju avijaciju na aerodromima, centre upravljanja i veze, važne objekte i, što je najvažnije, protivničke rakete i sredstva protivraketne odbrane.

Izuzetnost ovih raketa sastoji se u tome što mogu da lete po trajektoriji koju je teško predvideti, zato što lako menjaju pravac. Mogu biti navođene satelitom i nevidljive su za radare. Na svakom kompleksu su postavljene po dve rakete koje mogu da u intervalu od jednog minuta gađaju potpuno različite ciljeve. Postoji i varijanta „iskandera” koja ima domet više od 400 km. Ovi raketni kompleksi mogu da nose ne samo balističke rakete nego i krilate sa atomskim punjenjem, koje su u stanju da „dobace” cilj udaljen više od 2000 km.

Do 2015. godine ovaj raketni kompleks će biti na bojevom dežurstvu u pet brigada – na Dalekom istoku, u Sibirskom okrugu, na Volgi, u Lenjingradskom vojnom okrugu i u Kalinjingradu.

Iako o tome nije bilo reči u obraćanju Medvedeva parlamentu, poznato je da je sa Lukašenkom dogovoreno da se jedna brigada „iskandera” – 27 lansirnih rampi i 100 raketa – postavi na dežurstvo u Belorusiji

Iz Kalinjingradske oblasti će se radio-elektronskim talasima gušiti objekti američke PRO. Smatra se da je to veoma jak adut, a neki vojni stručnjaci ruskih obaveštajnih službi tvrde da Amerika nije napala Iran samo zato što Iran poseduje moćna sredstva za radio-elektronsku borbu.

I poslednja mera koju je najavio ruski predsednik jeste odustajanje od ukidanja najzapadnije ruske baze raketnog naoružanja Kozelsk u kojoj se nalaze tri puka vojske. Pre nekoliko godina bila je doneta odluka da se ta baza likvidira do 2010. godine.

Kozelska divizija ima komplekse PS-18 (po zapadnoj klasifikaciji SS-19) „stilet”. Njihov domet je više od 10.000 kilometara, imaju šest blokova ukupne moći 3.300 kt (poređenja radi, na Hirošimu je bačena bomba od 13 kt), preciznost je 350 metara.

Iako svetski političari, uključujući i ruske, negiraju mogućnost obnavljanja hladnog rata, nije malo analitičara koji u pokušaju Rusije da bar na toj teritoriji uspostavi ravnotežu sile, vide upravo obnavljanje njegovog evropskog fronta. A ako se to iz brojnih razloga i ne može tako nazvati, činjenica je da će napetost sasvim sigurno porasti. Američki „antiiranski” sistem PRO će u sledećih nekoliko godina biti postavljen u Poljskoj i Češkoj, odakle, tvrde ruski eksperti, ne može da dosegne eventualne iranske rakete, ali vrlo lako može da presreće ruske rakete lansirane sa evropske teritorije Rusije u severnom i severozapadnom pravcu. S druge strane, ruski „iskanderi” će, prvi put posle hladnog rata, biti upereni prema Evropi. Situacija nije nimalo optimistična, pa nije čudno što gotovo da nije bilo evropskog političara koji nije negativno ocenio planove Medvedeva, od koga se otpočetka očekuje da bude „mekši” i liberalniji od Putina.

Ipak, ruski predsednik nije iznenadio – još u julu, na godišnjem sastanku sa svim ruskim diplomatskim predstavnicima u inostranstvu, on je tražio od njih da upornije brane nacionalne interese Rusije. Sve što je kasnije usledilo, uključujući i rat na Kavkazu, kao i namera da se u Južnoj Osetiji i Abhaziji postave vojne baze, samo je u skladu s tim ciljem. Zato je obećanje da će „iskanderi” iz Kalinjingrada braniti ruski vazdušni prostor samo konačna odluka o načinu na koji će se to raditi. I mada su reči formalno upućene parlamentu, zapravo su „gađale” druga dva cilja – Evropu, koju ruski zvaničnici već dosta dugoupozoravaju da će ona, a ne SAD, biti potencijalni cilj ruskih raketa, i novog američkog predsednika koji još ima vremena da promeni odluku svog prethodnika. Na novu američku administraciju apelovalo je i kinesko ministarstvo inostranih poslova izjavivši da sistem globalne protivraketne odbrane vodi samo narušavanju strateškog balansa i stabilnosti, a Amerikancima predložio da misle malo i na interese svojih suseda.

Tako je Rusija obavestila svet kakav će biti njen odgovor na američku PRO u Evropi. Na potezu je Obama.