Велика „Златна арена” филму „Прослава”

Пула- „Велику Златну Арену” за најбољи филм на 71. Пулском фестивалу освојила је „Прослава” Бруна Анковића, а овом делу чија је светска премијера била недавно на 58. КВИФФ припале су и „Златне арене” за најбољи сценарио, најбољу мушку улогу и за фотографију, као и награде критичара и Кино мреже.

Жири главног такмичарског програма навео је у свом образложењу да је филм „Прослава” дело „које захтева потпуну концентрацију гледалаца јер нелинеарно испричана прича своју поенту моћно разоткрива тек при самом крају” и да у данашње време „појачаних политичких напетости овај филм отвара веома потребну тему како зле идеологије могу имати невине корене“.

Подсећања ради, јер је о овом филму већ писано на страницама „Политике” током Карлове Вари фестивала, „Прослава” је адаптација романа Дамира Каракаша, радња се креће напред-назад кроз време између 1926. и 1945. године и кроз четири епизоде приказује како системско осиромашивање, али и системско насиље и егзистенцијални очај гурају младог Мија корак по корак у наручје усташких снага. Анковић гради интензивну и узнемирујућу драму, ћудљиву и ћутљиву, а у њеном центру је тај Мијо који, сакривен у шуми изнад села, сања и нада се да ће моћи да се врати свом једноставном сељачком животу уколико још сачека не би ли му се заборавиле мрачне усташке везе. За улогу Мија сасвим заслужено је награђен Бернард Томић, а жири је то образложио и тиме да је он овај лик одиграо „од незрелог готово невиног заљубљеног дечака, до одраслог мушкарца којег обузима страх од смрти” и да ће се „још дуго памтити његове престрашене очи у мраку”. Филм „Прослава” и јесте пун атмосферске тмине створене изузетним доприносом награђеног директора фотографије Александра Павловића који је „дискретним покретима камере и аскетским, природним осветљењем потенцирао суровост, хладноћу и сиромаштво Лике”.

Документарац „Наша дјеца” Силвестра Колбаса освојио је „Златне арене” за режију и монтажу, док је Лани Барић награда припала за улогу у филму „Шлагер” Невија Марасовића који је освојио и награду за најбољу музику. Толико увек жељена и вољена Награда публике „Златна врата Пуле” припала је Влатки Воркапић за изврстан филм „Света обитељ” који је све остале филмове (укупно 11) надмашио оценом 4,77. За своје изврсне доприносе овом филму Воркапићеве, „Златне арене” освојиле су и костимографкиња Ивана Зозоли Верговић и глумица Јудита Франковић Брдар (најбоља споредна женска рола) за тумачење лика Ноте, док је Луни Пилић која игра Јању припала награда „Бреза” за најбољег дебитанта.

За најбољу споредну мушку улогу „Златну арену” освојио је наш глумац Борис Исаковић за улогу Динка Хорвата у филму „Свему дође крај” Рајка Грлића. Жири је у свом образложењу навео да „Борис Исаковић лакоћом, шармом и великом глумачком снагом постиже сатирични одмак који се готово не може видети али се снажно осећа” и да он „одмерено и паметно бира средства која воде до стравичног утиска да је Динко Хорват жива особа”. За изузетан сценографски допринос овом новом Грлићевом филму „Златна арена” припала је Жељки Бурић.

У главном такмичарском програму освојене су „Златне арене” за обликовање звука (филм „Слатка Симона” Игора Мирковића), најбољу маску и специјалне ефекте (филм „Божји гнев” Кристијана Милића) и визуелне ефекте (филм „Шалша” Дражена Жарковића), док је победник такмичарског програма Мањинске копродукције македонско-хрватски филм „Домаћинство  за почетнике” Горана Столевског. У овом програму „Златну арену” за најбољу мушку улогу освојио је Леон Лучев за тумачење лика Мије у филму „Радничка класа путује у пакао” српског редитеља Младена Ђорђевића. Жири је у образложењу награда истакао да „Лучев неодољивом једноставношћу гради духовитост властитим уверењем у своју манипулацију, због чега се и публика пита да ли он лаже или не...”  Посебно признање у овом програму постхумно је додељено Душку Валентићу за споредну мушку улогу Тилета у филму  „Lost Country” Владимира Перишића...

На 71. Пулском филмском фестивалу награду „Фабијан Шоваговић” и громке аплаузе публике освојио је наш глумац Славко Штимац, забележено је и велико присуство српских стваралаца у живој интеракцији са хрватским колегама, одржан је традиционални пријем у  Српском Културном центру Истре, а наш продуцент Мирослав Миша Могоровић био је члан жирија у програму телевизијских серија.

Упркос пакленим временским условима фестивал је организацијски текао чини се никада сигурније и мирније. Све је било као под конац. Лако је Пулском фестивалу, он на располагању има највелелепније и најлепше гледалиште под отвореним небом. Са сигурношћу тврдим – таквог као овде нигде на свету нема. Пулска Арена је незамењива.