Расту и одрасли

Ниш – Деценијама из целог света у Ниш долазе људи који желе да излече и санирају урођене или стечене деформитете на екстремитетима. Доктор Милорад Митковић, стручњак из области ортопедије и трауматологије, још пре скоро две деценије применио је оригиналну методу збрињавања страдалих са преломима руку и ногу.

– Велики број пацијената, не само из Србије, већ и из света, последњих година долази у Ниш где успешно санирамо урођене "икс" и "о", али и друге деформитете на ногама. Свакако није запостављено ни исправљање аномалија на рукама. Досадашњим радом на санацији деформитета смо дошли до искустава која нам помажу да успешно примењујемо и јединствену методу повећања висине код особа ниског раста. Урађено је већ неколико десетина оперативних захвата и, на наше и на задовољство пацијената, резултати су изванредни – каже за "Политику" др Митковић.

Др Митковић истиче да долазе пацијенти из Канаде, Велике Британије, Италије, Аустралије, САД, Бразила и других земаља.

– Годинама сам радио ван Србије, у Швајцарској, Кувајту и другим земљама. У Ниш долазе они који, поред осталог, желе у каснијим годинама да порасту. Тренутно су у Нишу један Италијан, двојица Аустралијанаца и двојица Американаца, који су успешно оперисани и сада се опорављају.

Како то ради професор Митковић?

– Посебном методом пресеку се кости ногу, бутна или потколеница, (фемура и тибије) и минималном инвазивном методом, без значајног губитка крви, уграђују се спољни или унутрашњи фиксатори на пресецима кости после чега почиње развлачење екстремитета за по милиметар дневно. Ствара са калус, нова кост на месту пресека, а за два до четири месеца на тај начин продужи се нога од пет до 12 центиметара. Ради се посебно бутна или посебно потколенична кост, а понекад и комбиновано, тако да за три месеца можемо да повећамо висину особа чак и за 15 центиметара – објашњава др Митковић.

Пацијенти су, истиче Митковић, особе ниског раста, често са комплексом због тога.

– Највише из тог разлога обавезно се пре захвата обавља лабораторијска и интернистичка провера здравственог стања пацијента, а, уз то, такође обавезно, иде и психијатријски преглед да би се видело да ли је код особе сврсисходна примена овакве процедуре. Тек ако све то прође пацијент може да рачуна на операцију и касније рехабилитацију и повећање своје висине. Мој посебан ангажман на овом плану је и због све веће дискриминације према особама ниског раста у свету, нарочито приликом запошљавања и награђивања. Ова дискриминација на нашим просторима срећом није у тој мери заступљена, али би свакако требала да буде искорењена. Молбе пацијената нижих од 155 центиметара да уз помоћ ове методе порасту, иако су већ зашли у године, њихова образложења у вези са тешкоћама у коришћењу уобичајених столица у средствима јавног превоза, или лифтовима, као и њихово задовољство после операције, у већини случајева чине ове процедуре оправданим.

Један од последњих пацијената који је оперисан у Нишу, на Ортопедској клиници, а после тога извесно време је боравио у апартману Војне болнице у Нишу, Аустралијанац Роџер, са осмехом на лицу, кратко нам је рекао: