Дани „Јулске кризе“ и објава рата Србији

Панчево - Tелеграм којим званично почиње Први светски рат послат је из Беча у 11 сати и 10 минута, а Краљевина Србија га прима у Нишу у 12. сати и 30 минута, 28. јула 1914. године. Томе је претходио Ултиматум Аустроугарске и Одговор српске Владе, чиме започиње до тада највећи светски ратни сукоб. На 110 година од његовог почетка, у Историјском архиву у Панчева, али и у 21 граду у Србији и у четири града Републике Српске, под покровитељством Државног архива Србије, излагањем три најзначајнија документа обележава се почетак дуго припреманог сукоба, који ће у потпуности изменити поредак и слику, до тада познатог света.

У холу Историјског архива у Панчеву јавности су кроз докумета представљени последњи дани „Јулске кризеˮ, од Ултиматума 23. јула, преко концепта Одговора српске Владе 25. јула, до Телеграма примљеног 28. јула, документа који је 2015. године, на предлог Државног архива Србије, уписан у УНЕСКОВ регистар културне документарне баштине универзалног значаја „Памћење светаˮ. Посетиоци имају прилику да виде одлучност Аустроугарске да објави рат Србији, напоре Краљевине Србије да избегне сукоб истовремено чувајући територијални интегритет и суверенитет, као и саму Објаву рата.

„Ултиматум Аустроугарске састојао се од десет тачака, којима се од Србије тражило да испуни више захтева, да би 25. јула уследио наш одговор, који је на поставци представљен концептом тог одговора. Из њега сазнајемо да је српска Влада прихватила  све захтеве Утиматума, осим спорне тачке 6. У њој је тражено да се и у Краљевивни организује суђење помагачима Младе Босне, Гаврилу Принципу и другима завереницима, те да се то мора бити урађено на основу директива аустроугарске делегације која треба да буде испослата у Србију. Тај захтев није могао бити прихваћен јер није био у складу са чланом 22 Устава Краљевине Србије. Три дана касније, 28 јула у Србију стиже телеграм којим званично почиње Први светски рат“, објашњава за „Политику“, Јелена Јакшић, архивисткиња панчевачког Архива, напомињући да су оба документа писана на тадашњем језику дипломатије, француском, а да је превод Ултиматума био објављен у листу „Политика”.

Кроз Ултиматум се види како Аустроугарска скреће пажњу да је Србија уствари зналаза покушај атентатам, да га је помагала, те да су бомбе дошле из крагујевачког депоа. Такође, наводи се да је у београдским круговима постојала одређена нетрпељивост према аустроугарској влади и наводи се, да то није начин на који две дражве треба да функционишу.

„Наш одговор интониран је на сличан начин. У њему се каже да  је у Ултиматуму назначено оно што је већ у урађено, а то је да се кроз српска јавна гласила, као и у војним круговима, прочита Проглас којим се на неки начин осуђује атентат у Сарајеву, али то очигледно није било довољно“, напомиње Јелена Јакшић.

Први светски рату, који је под оружјем имао око 70 милиона људу, око 15 милиона  изгинулих и око 20 милиона рањених, значајан је и са политичке стране. Довео је до распада четири царства - Аустроугарске монархије, Руске империје, Отоманског царства и Немачког царства, чим је настала већина држава које и данас постоје у централној и источној Европи.

Копије документа везаних за сам почетак Првог светског рата изложена су до 28. јула у  градовима Србије и Републике Српске, док се у Државном архиву Србије могу видети њихови оригинали. Претходно на увиду јавности била су изложена на 100 - ту годишњицу од почетка Великог рата у Скупштини Србије.