Освајање слободе

Премијера представе„Писта за Шехерезаду”, по тексту Марије Стојановић и у режији Даре де Луке, биће изведена вечерас у 20 часова у нетипичном сценском простору, у горњем фоајеу Музеја афричке уметности у Београду чији стаклени кров даје ширину погледа, али и даље спречава да ту ширину освојите. Комад „Писта за Шехерезаду” је инспирисан романом Фатиме Мерниси „Снови о забрањеном воћу”. Сценограф је Игор Васиљев, костимограф Драгица Лаушевић, музику је потписао Горан Орге Николић, продуцент је Горан Јевтић. Интересантно је да у комаду има седам ликова, а у представи играју четири глумице. Девојчицу Фатиму игра Катарина Марковић, а по две улоге тумаче Ирена Мичијевић-Родић, Анђелика Симић и Владислава Ђорђевић.

– До представе „Писта за Шехерезаду” је дошло захваљујући глумцу Горану Јевтићу. Он је прочитао књигу Фатиме Мерниси „Снови о забрањеном воћу” и препоручио ми је. Тако је све кренуло. Позвала сам Марију Стојановић да драматизује роман.Фатима Мерниси је написала аутобиографски роман о свом одрастању у харему у Фесу, педесетих година прошлог века. Харем у коме она расте, наравно, није онај империјални харем на који људи са Запада одмах помисле, то је породични харем, сличан нашем патријархалном начину становања. Неколико синова са мајком и својим породицама станују у истом простору. При том, у то време у Мароку женама није дозвољен излазак на улицу без дозволе, која се веома ретко добија. Оне маштају о посматрању јутра напољу, мимо харемских зидова, јер небо виде само као правоугаоник изнад ограђеног дворишта харема, каже Дараде Лука.

Нисам ни хтела ни могла, додаје редитељка, да се бавим арапским светом, јер ту културу познајем површно и не бих се усудила да коментаришем фереџу. Ми ионако, нажалост, комуницирамо са тим појавама само кроз мрежу предрасуда. Уразговорима са Маријом Стојановић одлучили смо да се нећемо бавити туђим, већ сопственим ропством. Ми, заиста, стално улазимо у амбиваленцију, блокирани смо, депресивни и равнодушни. Живимо у ропству, то је сигурно и стално смо у транзицији, што је, изгледа, само промена једног облика ропства у други. Да би се освојило мало слободе, потребан је преображај. Недостаје нам деловање, право деловање, а не тржишно.