Ле­че пти­це и вра­ћа­ју их у при­ро­ду

Су­бо­ти­ца – Укуп­но два­де­се­так стро­го за­шти­ће­них и за­шти­ће­них вр­ста пти­ца вра­ће­но је у при­ро­ду на­кон што су опо­ра­вље­не и из­ле­че­не у При­хва­ти­ли­шту за жи­во­ти­ње Зо­о­ло­шког вр­та на Па­ли­ћу. Пти­це су у при­ро­ду вра­ће­не по­ред је­зе­ра Лу­даш, ње­го­вих тр­шћа­ка и окол­них ли­ва­да ко­ји су та­ко­ђе под за­шти­том.

„Го­ди­шње има­мо два-три ова­ко ве­ли­ка пу­шта­ња пти­ца, ка­да у при­ро­ду вра­ћа­мо из­ме­ђу 20 и 30 је­дин­ки. Ово­га пу­та вра­ћа­мо ми­ша­ра, че­ти­ри ћу­ка, не­ко­ли­ко ве­тру­шки, три ку­ку­ви­је, мо­чва­ри­цу. Њи­хо­во збри­ња­ва­ње као и по­вра­так у при­ро­ду зах­те­ва и са­рад­њу ве­ћег бро­ја љу­ди и ин­сти­ту­ци­ја. Ово По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту при­ро­де ра­ди у са­рад­њи с пред­у­зе­ћем „Па­лић Лу­даш” и Зо­о­ло­шким вр­том на Па­ли­ћу”, ка­же Или­ја Миљ­ко­вић, струч­њак за за­шти­ту при­ро­де и са­рад­ник По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту при­ро­де.

Са­рад­ни­ци ове три ин­сти­ту­ци­је и ор­ни­то­ло­зи по­ла­ко су из спе­ци­јал­них ка­ве­за ва­ди­ли јед­ну по јед­ну пти­цу, мар­ки­ра­ли је, ста­вља­ли пр­стен на но­гу и у ор­ни­то­ло­шки днев­ник уно­си­ли по­дат­ке о њи­ма, а на­кон то­га оне су па­жљи­во пу­шта­не да по­ле­те. Мар­ко Ла­зић, ве­те­ри­нар из Зо­о­ло­шког вр­та, ка­же да су ово све аутох­то­не вр­сте пти­ца, а да пр­ви пут има­ју си­ту­а­ци­ју да и ми­ша­ра вра­ћа­ју у при­ро­ду. Со­ве ку­ку­ви­је, ка­рак­те­ри­стич­ног ме­ког пер­ја на­кон при­ли­ке да по­ле­те у при­ро­ду са­кри­ле су се у тра­ву. При­су­ство ве­ли­ког бро­ја љу­ди за њих је стрес, па ће са­че­ка­ти да се љу­ди уда­ље ка­ко би по­ле­те­ле.

При­хва­ти­ли­ште за жи­во­ти­ње при­хва­та и не­гу­је је­дин­ке ко­је су из не­ког раз­ло­га по­вре­ђе­не или су оста­ле без ро­ди­те­ља што им све ума­њу­је мо­гућ­но­сти за оп­ста­нак у при­ро­ди. Или­ја Миљ­ко­вић из По­кра­јин­ског за­во­да на­во­ди да го­ди­шње спа­су из­ме­ђу 100 и 150 пти­ца. „Нај­че­шће је реч о пти­ца­ма ко­је су оста­ле у при­ро­ди без над­зо­ра ро­ди­те­ља. За­то апе­лу­је­мо на гра­ђа­не да, ка­да их про­на­ђу, по­ку­ша­ју да их вра­те нај­бли­же гне­зду, зна­мо да је те­шко вра­ти­ти их на ви­со­ко др­во, али ако се по­ста­ве бли­же, ро­ди­те­љи ће на­ста­ви­ти да их хра­не и увек је нај­бо­ље је да оста­ну у при­ро­ди.”

При­хва­ти­ли­ште за жи­во­ти­ње су­бо­тич­ког Зо­о­ло­шког вр­та ове го­ди­не при­ми­ло је 100 је­дин­ки, и 90 од­сто при­хва­ће­них по­вре­ђе­них или на­пу­ште­них жи­во­ти­ња су пти­це. „Ре­дов­но нам до­но­се ро­де, со­ве, ку­ку­ви­је, ла­сте, де­тли­ће, ја­стре­ба, ми­ша­ра”, на­бра­ја би­о­лог Је­ле­на То­ља­гић, са­рад­ни­ца вр­та. „У ве­ли­ком бро­ју сти­жу као мла­дун­ци, или су про­на­ђе­ни да су ис­па­ли из гне­зда, или их гра­ђа­ни до­но­се. Ве­ће пти­це обич­но нам, у са­рад­њи с По­кра­јин­ским за­во­дом за за­шти­ту при­ро­де, до­не­су из дру­гих кра­је­ва Вој­во­ди­не. Мно­ге пти­це ни­ка­да не­ће би­ти лет­но спо­соб­не и оста­ће у при­хва­ти­ли­шту, али све оне ко­је су са­да пу­ште­не у при­ро­ду при­мље­не су ове го­ди­не и по­не­ки­ма је би­ло по­треб­но са­мо две не­де­ље опо­рав­ка и не­ге да би по­но­во мо­гле да бу­ду са­мо­стал­не”, ка­же То­ља­ги­ће­ва. Она још до­да­је да при­хва­ти­ли­ште ко­је функ­ци­о­ни­ше у окви­ру зо­о­ло­шког вр­та ове го­ди­не пу­ни 20 го­ди­на од осни­ва­ња и до са­да је збри­ну­ло пет хи­ља­да је­дин­ки, од ко­јих су не­ке вра­ће­не у при­ро­ду или пре­не­се­не у дру­гу уста­но­ву, док су по­је­ди­не и оста­ле у при­хва­ти­ли­шту.