Le­če pti­ce i vra­ća­ju ih u pri­ro­du

Su­bo­ti­ca – Ukup­no dva­de­se­tak stro­go za­šti­će­nih i za­šti­će­nih vr­sta pti­ca vra­će­no je u pri­ro­du na­kon što su opo­ra­vlje­ne i iz­le­če­ne u Pri­hva­ti­li­štu za ži­vo­ti­nje Zo­o­lo­škog vr­ta na Pa­li­ću. Pti­ce su u pri­ro­du vra­će­ne po­red je­ze­ra Lu­daš, nje­go­vih tr­šća­ka i okol­nih li­va­da ko­ji su ta­ko­đe pod za­šti­tom.

„Go­di­šnje ima­mo dva-tri ova­ko ve­li­ka pu­šta­nja pti­ca, ka­da u pri­ro­du vra­ća­mo iz­me­đu 20 i 30 je­din­ki. Ovo­ga pu­ta vra­ća­mo mi­ša­ra, če­ti­ri ću­ka, ne­ko­li­ko ve­tru­ški, tri ku­ku­vi­je, mo­čva­ri­cu. Nji­ho­vo zbri­nja­va­nje kao i po­vra­tak u pri­ro­du zah­te­va i sa­rad­nju ve­ćeg bro­ja lju­di i in­sti­tu­ci­ja. Ovo Po­kra­jin­ski za­vod za za­šti­tu pri­ro­de ra­di u sa­rad­nji s pred­u­ze­ćem „Pa­lić Lu­daš” i Zo­o­lo­škim vr­tom na Pa­li­ću”, ka­že Ili­ja Milj­ko­vić, struč­njak za za­šti­tu pri­ro­de i sa­rad­nik Po­kra­jin­skog za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de.

Sa­rad­ni­ci ove tri in­sti­tu­ci­je i or­ni­to­lo­zi po­la­ko su iz spe­ci­jal­nih ka­ve­za va­di­li jed­nu po jed­nu pti­cu, mar­ki­ra­li je, sta­vlja­li pr­sten na no­gu i u or­ni­to­lo­ški dnev­nik uno­si­li po­dat­ke o nji­ma, a na­kon to­ga one su pa­žlji­vo pu­šta­ne da po­le­te. Mar­ko La­zić, ve­te­ri­nar iz Zo­o­lo­škog vr­ta, ka­že da su ovo sve autoh­to­ne vr­ste pti­ca, a da pr­vi put ima­ju si­tu­a­ci­ju da i mi­ša­ra vra­ća­ju u pri­ro­du. So­ve ku­ku­vi­je, ka­rak­te­ri­stič­nog me­kog per­ja na­kon pri­li­ke da po­le­te u pri­ro­du sa­kri­le su se u tra­vu. Pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja lju­di za njih je stres, pa će sa­če­ka­ti da se lju­di uda­lje ka­ko bi po­le­te­le.

Pri­hva­ti­li­šte za ži­vo­ti­nje pri­hva­ta i ne­gu­je je­din­ke ko­je su iz ne­kog raz­lo­ga po­vre­đe­ne ili su osta­le bez ro­di­te­lja što im sve uma­nju­je mo­guć­no­sti za op­sta­nak u pri­ro­di. Ili­ja Milj­ko­vić iz Po­kra­jin­skog za­vo­da na­vo­di da go­di­šnje spa­su iz­me­đu 100 i 150 pti­ca. „Naj­če­šće je reč o pti­ca­ma ko­je su osta­le u pri­ro­di bez nad­zo­ra ro­di­te­lja. Za­to ape­lu­je­mo na gra­đa­ne da, ka­da ih pro­na­đu, po­ku­ša­ju da ih vra­te naj­bli­že gne­zdu, zna­mo da je te­ško vra­ti­ti ih na vi­so­ko dr­vo, ali ako se po­sta­ve bli­že, ro­di­te­lji će na­sta­vi­ti da ih hra­ne i uvek je naj­bo­lje je da osta­nu u pri­ro­di.”

Pri­hva­ti­li­šte za ži­vo­ti­nje su­bo­tič­kog Zo­o­lo­škog vr­ta ove go­di­ne pri­mi­lo je 100 je­din­ki, i 90 od­sto pri­hva­će­nih po­vre­đe­nih ili na­pu­šte­nih ži­vo­ti­nja su pti­ce. „Re­dov­no nam do­no­se ro­de, so­ve, ku­ku­vi­je, la­ste, de­tli­će, ja­stre­ba, mi­ša­ra”, na­bra­ja bi­o­log Je­le­na To­lja­gić, sa­rad­ni­ca vr­ta. „U ve­li­kom bro­ju sti­žu kao mla­dun­ci, ili su pro­na­đe­ni da su is­pa­li iz gne­zda, ili ih gra­đa­ni do­no­se. Ve­će pti­ce obič­no nam, u sa­rad­nji s Po­kra­jin­skim za­vo­dom za za­šti­tu pri­ro­de, do­ne­su iz dru­gih kra­je­va Voj­vo­di­ne. Mno­ge pti­ce ni­ka­da ne­će bi­ti let­no spo­sob­ne i osta­će u pri­hva­ti­li­štu, ali sve one ko­je su sa­da pu­šte­ne u pri­ro­du pri­mlje­ne su ove go­di­ne i po­ne­ki­ma je bi­lo po­treb­no sa­mo dve ne­de­lje opo­rav­ka i ne­ge da bi po­no­vo mo­gle da bu­du sa­mo­stal­ne”, ka­že To­lja­gi­će­va. Ona još do­da­je da pri­hva­ti­li­šte ko­je funk­ci­o­ni­še u okvi­ru zo­o­lo­škog vr­ta ove go­di­ne pu­ni 20 go­di­na od osni­va­nja i do sa­da je zbri­nu­lo pet hi­lja­da je­din­ki, od ko­jih su ne­ke vra­će­ne u pri­ro­du ili pre­ne­se­ne u dru­gu usta­no­vu, dok su po­je­di­ne i osta­le u pri­hva­ti­li­štu.