И Картагина мора бити разорена

У ауторском тексту „Зашто је Шолц долазио и зашто сада тражимо изборе и под којим условима”, објављеном на порталу „Нова.рс” 20. јула, председник Странке слободе и правде и посланик у Народној скупштини Републике Србије Драган Ђилас осврнуо се на недавну посету немачког канцелара, тражећи „нове изборе под промењеним условима”, јер је, како наводи, „владајућа странка потписивањем споразума, по коме ће у Србији компанија ’Рио Тинто’ вадити литијум, преварила своје гласаче”, будући да је на парламентарним изборима одржаним 2023. године заступала супротне ставове. Интересантно је да је на истом порталу у мају ове године, уочи јунских избора за одборнике у скупштини града Београда, лидер ССП позвао све опозиционе представнике да повуку своје листе са избора. Ту своју изјаву је претходно образложио у недељнику Нин да „они који излазе на изборе 2. јуна не раде то због грађана, него због себе, због мандата и веровања да могу да победе у Старом граду и Врачару”.

Ако анализирамо изјаве овог контроверзног политичара, од 2013. године до данас, пронаћи ћемо читав историјат захтева за расписивање ванредних парламентарних избора. У недостатку озбиљног политичког програма, Ђилас је многе своје говоре заснивао на ултимативним позивима за одржавање избора и по томе личи на Марка Порција Катона, римског књижевника и државника који је живео у периоду средње Римске републике (234–149. пре нове ере), а кога историја памти као човека који је све своје говоре у римском сенату, без обзира на то која је била тема, завршавао речима: „Што се осталог тиче, сматрам да Картагина мора бити разорена” (Ceterum censeo Carthaginem esse delendam).

Наиме, први пут, у својству председника Демократске странке, почетком фебруара 2013. године, Ђилас је тражио „моментално распуштање владе и расписивање превремених избора, који одговарају Србији, али не и Демократској странци у којој се спроводе реформе”. Интересантно је да је ово изјавио док је још увек седео у фотељи градоначелника Београда. Реформе су, како је време показало, довеле до тога да Демократска странка доживи изборни неуспех и потом се подели на неколико мањих странака.

На ванредним парламентарним изборима 2016. године опозиција је постигла лош резултат, те се очекивало да Драган Ђилас, због убедљивог пораза, понуди оставку на месту председника странке, али је он својим партијским сарадницима поручио да нема намеру да одступи с кормила странке.

У марту 2018. године, након одржаних избора за одборнике у скупштини града Београда, Ђилас поручује да су ти избори „најнечаснији и најнепоштенији избори у историји вишестраначја у Србији” и позива „све људе који желе промене да почну припреме за изборе 2020. године”.

Међутим, две године касније, лидер ССП-a се ипак предомишља и предлаже бојкот избора. У пандемијској 2020. години Драган Ђилас није тражио расписивање избора, јер није ни учествовао на њима. Тада је сматрао да „не постоје услови за одржавање фер и демократских избора” као и да „није било довољно притиска из Европске уније за праве изборе у Србији”.

На пролеће 2022. године, након одржаних парламентарних и локалних избора за одборнике скупштина општина и градова, лидер Странке слободе и правде поново тражи да до краја те године буду одржани нови парламентарни и избори у Београду. Тај захтев је поновио још неколико пута у току 2023. да би коначно добио оно што је тражио – расписивање избора који су одржани 17. децембра 2023. године.

Парадоксално је да је управо Ђилас био тај који је у Београду бојкотовао поновљене локалне изборе, одржане 2. јуна, тврдећи тада да не постоје ни минимални услови за њихово одржавање, а непуна два месеца касније поново тражи парламентарне изборе. Уместо да сноси последице због још једног катастрофалног изборног пораза (учествовао је на локалним изборима у Новом Саду, Нишу, Чачку, Ваљеву...) и да се угледа на америчког председника Џозефа Бајдена, који се повукао из изборне трке због процене да су му мале шансе за победу, Драган Ђилас поново тражи „разарање Картагине”, које се редовно завршава као изборно разарање његове политичке опције.

*Специјалиста политиколог за међународне односе