Кипар је море, Кипар је историја и култура

Од нашег специјалног извештача

Кипар – Пошто смо слетели у Ларнаку, наша група новинара на студијском путовању упућује се на шеталиште Финикудес, све до тврђаве из 12. века, заштитнице луке. Постоје и подаци о томе да су је 1625. године Турци саградили као одбрану од пирата. Енглези су тврђаву користили као затвор и место погубљења осуђеника, прича наш водич Стељос Атракиотис.

Близина мора и његов мирис чине овај пејзаж мистичним, па опет и модерним, јер се са леве стране шеталишта налазе низови кућа, ресторана и хотела. Ларнака на грчком језику значи гробница, и то име овај град на Кипру добио је по гробници Светога Лазара, првог владике кипарског, где је светац, по други пут преминуо и где је сахрањен, пошто га је први пут Христос васкрсао из мртвих. Следимо Стељоса, који нас води до најважнијег византијског споменика у Ларнаки – Цркве Светог четвородневног Лазара, саграђене на том гробу, у 9. веку, где је писало „Лазар, Христов пријатељ”. Недеља је и одјекује црквено појање, у току је крштење. Наша група труди се да се стопи са родбином, да не ремети свету тајну, као омађијана посматра изузетно вредан златни иконостас, силази опрезно до Лазаревог гроба. Тај празан, раскриљен, гроб снажно говори не о смрти већ о васкрсењу, мошти се не чувају ту. Стељос прича о разарању цркве током османлијске власти, о неуништивости иконостаса, о њеној обнови у 17. веку. Поред цркве налази се Византијски музеј, са вредним иконама и црквеним реликвијама.

Како се крећено Кипром, откривамо све дубље трагове историје. Археолошки локалитет Курион, у селу Епископи, близу Лимасола, одликује неколико споменичких целина, хеленског, римског, ранохришћанског периода. Театар је, како каже Стељос, био изграђен крајем 2 . века пре нове ере, али је због разорних земљотреса, претрпео штету, а био је потпуно уништен и напуштен током 4. века нове ере. Постојећи театар највећим делом модерна је реконструкција и може да прими до 3.000 људи. Агора је смештена на североистичном делу комплекса, који се састојао од низа јавних зграда и хидрауличних инсталација, чији су остаци ископани у периоду од 1975. до 1997. године. Стоа, била је дворана од 16 стубова, од којих је шест сачувано у својој оригиналној позицији, а Римски нимфеум светлиште је нимфи, саграђено у 1. веку нове ере и уништено у 7. веку.

Како се крећемо подручјем, наизлазимо на Еустолиусову кућу, вилу из раног римског периода, која је дограђена у периоду цара Теодосија, у 5. веку, а многим симболима показује прелазак власника из паганизма у хришћанство. „Уђи на своју добру срећу и нека долазак твој благослови ову кућу” , била је добродошлица домаћина. До овог здања налази се Ахилова кућа, која води порекло из 4. века нове ере и има очуване мозаичке подове са паганским темама. Централно место ту заузима сусрет Ахила и Одисеја. Овај локалитет садржи и остатке ранохришћанске базилике.

У близини Куриона, на путу ка Пафосу, древни Кипар открива се и кроз Светилиште Аполона Хилатеса, које води порекло и до 2000 година пре Христа. Врхунац је достигло током римског периода. Било је посвећено мушком богу плодности и природе Хилатесу, које се поистовећује са Аполоном из хеленског периода.

Стижемо до замка Колоси, у околини Лимасола, најважнијег средњпвековног споменика Кипра, из 13. века, који се поносно уздиже у плодној долини. У време франачке власти био је важно место производње шећерне трске, маслина, вина, памука и житарица. Јерусалимски краљ Хуго Трећи дао га је витезовима реда Светог Јована Јерусалимског. Кратко су га држали и витезови темплари, када је у њему боравио Ричард Лавље Срце. Садашњи замак датира из 1454. године, када су га подигли хоспиталци, под заповедништвом Колосија.

Сви ови древни антички, римски, хришћански локалитети и пејзажи симболи су за модерног човека знаци тога да је природа вечна и да је и човек вечан онолико колико су његове идеје у хармонији са мајком земљом. Замкови су грађени и рушени, а кипарска природа остаје до данас нетакнута.  

Поред сунца и мора, дакле, Кипар нуди много спекракулраних обилазака, а то потврђује и Јоргос Минас из кипарског Министарства туризма:

„Милион Кипрана током лета угости око четири милиона туриста, који осим најчистијих плажа у Европи посећују и природу, планине, велнес центре, спортске и голф терене. Као и прошле, и ове године очекује се рекордна посета српских туриста на Кипру, око 40 хиљада људи. Током хладнијих месеци бицклисти походе Кипар, фудбалери долазе на припреме, али и тркачи, због учешћа на Пафос и Лимасол маратону. Поред сунца и мора, туристи на Кипар долазе и због посете археолошким и историјским локалитетима, посебно они из Велике Британије, Немачке, Швајцарске, Аустрије. Пафос је посебно популаран, центар овог града  под заштитом је Унеска због богатог културног наслеђа. За две године имаћемо нови археолошки музеј у Никозији, већи од садашњег.”