Уклањање бродова немачке флотиле отвориће дунавски ток

Извлачење првог брода немачке флотиле потопљене на Дунаву код Прахова 1944, које je организовано недавно, трајало је три дана, а у том подухвату учествовало је 50 људи. Брод је прво накачен на сајле, очишћен од муља и наслага, а онда се у току истраживања дошло и до сандука у којима је била велика количина муниције.

То је јуче, описујући извлачење првог од 21 потопљеног брода, рекао за Танјуг Александар Бањац, помоћник министра за водни саобраћај. Он је истакао да ће тим пројектом бити омогућен скоро пун капацитет пловног тока на том делу реке.

– Зашто се чекало 80 година? Раније је било тешко организовати овакав подухват, а сада је то, у доба савремене технологије и технике, много лакше. Ово је прави тренутак у смислу да речни саобраћај изузетно расте, као и транспорт робе Дунавом, који је иначе жила куцавица Европе. Што се тиче пловног пута, он је јако занимљив за све бродаре. Транспорт робе је огроман, а тај је део Дунава изузетно узак, неприступачан. Барже и композиције које туда треба да прођу просто не могу да се мимоиђу ни са малим бродом. Ту је са потенцијалних 200 метара ширине речни пут сужен на 90 метара – рекао је Бањац. Због тога, како је додао, на том делу Дунава бродови морају наизменично да пролазе, на шта се губи по неколико сати.

– Уклањање овог 21 брода, који је предвиђен основним уговором, омогућиће пловни ток на скоро пун капацитет од 180 до 200 метара – рекао је Бањац.

Он је подсетио да је у том делу Дунава немачки адмирал Паул Зиб одлучио да потопи око 200 бродова.

– Прецизан податак колико их има не постоји, али из расположивих информација и на основу историјских чињеница – то је између 180 и 220. Прошле недеље, у складу са уговором који је потписан са извођачима, извучен је први брод, који је припадао немачкој флоти. Реч је о ратном броду изграђеном 1943. године – подсетио је он.

Бањац је навео да је уговор са извођачем који ће извлачити бродове потписан на око милион евра по броду. Додао је да Немци делимично кредитирају пројекат, док ће око 50 одсто новца бити обезбеђено из донације ЕУ, на основу уговора о гранту од 16 милиона евра бесповратних средстава, који је недавно потписао Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Преостали део од 15,5 милиона евра, како је објаснио, финансира из кредита Европске инвестиционе банке.

Циљ извлачења 21 брода, како је указао Бањац, јесте да се постигне одређена кота реке, куда могу да несметано плове речни бродови. Напоменуо је да је у извученом броду нађено неколико сандука пуних неексплодиране муниције и оценио да је из тог разлога цео подухват, „колико год да је значајан туристички и пословно, био изузетно осетљив”.

Уговором је предвиђено неколико методологија вађења бродова, јер се не зна у каквом стању су они. Због мале видљивости у реци рониоци морају ручно да прегледају бродове, како би одредили о којима је реч. Бањац је истакао да муниција која је пронађена на броду не сме да се одмах просуши и дође у додир са ваздухом, јер може да дође до експлозије.

– У зависности од стања брода, неки, вероватно, неће моћи да се извлаче, с обзиром на то да су велики и у лошем стању. Ту постоји опција подводног сечења, и опција укопавања. Тренутно се ради на укопавању два брода – рекао је Бањац. Објаснио је да се то ради посебним пумпама и да се уклања са дна песак, муљ и шљунак, како би се подигла неопходна кота за безбедан пловни ток Дунава.

Немачки адмирал награђен за „Дунавског вилењака”

Историчар Владан Царичић је оценио да је поступак вађења бродова из река врло комплексан јер је прозирност воде, поготово у Дунаву, врло мала, па је смањена и видљивост потребна за обављање тог задатка. Он је, између осталог говорећи за Танјуг о тренутку потапања бродова, појаснио да је командант немачке речне флоте адмирал Зиб тражио одобрење своје надређене команде у Београду да потопи флоту, па пошто није добио позитиван одговор на свој предлог, он је самоиницијативно то урадио, држећи се правила како се запречава речно корито.

– Ту се заправо ради о пловилима, не само о бродовима. Било је ту и шлепова, баржи и разног другог материјала. Направљена је запрека, која је спречавала нормално функционисање у борбеним дејствима совјетске речне ратне флотиле. Излазак совјетских трупа 7. септембра 1944. године на обалу Дунава код Турну Северина прилично је узнемирио Немце и спречио њихово планирано повлачење кроз Ђердапски кањон. Адмирал Зиб је у првом тренутку жестоко укорен од своје надређене команде за операцију „Дунавски вилењак”, односно потапање бродова, да би касније био и похваљен, па и одликован.