Данас је Преображење Господње
Српска православна црква данас обележава Преображење Господње. Ово је један од најважнијих црквених празника и један од 12 великих Господњих празника. Уписан је у црквеном календару црвеним словом. Посвећен је догађају када се божанска природа Исуса Христа учинила видљивом.
Према Новом завету, треће године свога проповедања, Исус је повео апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. У току наредне ноћи показао је своју божанску природу. Његово лице се изменило и засијало као сунце, а одећа постала сјајна и бела као снег. Исте ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији.
На сајту СПЦ је наведено:
– На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,…), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео да ојача веру својих ученика како у наступјућим данима Његовог страдања не би отпали од Њега. Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.
Велики празник
На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке. Пошто је празник увек у време Великогоспојинског поста, такође је прописан пост.
Овај празник слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко) заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуну, а други у Илоку.
Храмова и манастира посвећених овом празнику има у Панчеву, Загребу, Сокобањи, Смедеревској Паланци, Овчару. Један од најупечатљивијих описа празновања даје Јаков Игњатовић, описујући прославу у Сент Андреји (и данас се Срби у Мађарској масовно окупљају на овај празник). Понегде се одржавају и сабори, као што је онај у манастиру Миљкову код Свилајнца.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


