„Наши дани” на Смотри уметности

Аранђеловац – У оквиру августовског позоришног програма 59. сезоне Смотре уметности „Мермер и звуци” овогодишња селекторка Биљана Ђуровић уврстила је и монодраму „Наши дани” у режији и извођењу Радослава Миленковића, а по текстовима Радоја Домановића и Владислава Петковића Диса. Иако је сатира за овај сценарио написана пре 120 година, публика је смехом испратила готово 40 ликова кроз које је Рале Миленковић бравурозно приказао све друштвене аномалије скривене у људској личности.

– Ову представу играм од 1984, изводим је у континуитету дуже од 40 година и ово је било 1969. извођење. Направио сам је служећи војни рок у Дервенти, а премијера је била на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну. Пролог и епилог чини Дисова сатирична поезија – „Наши дани” у уводу, а „Химна” је на крају, док је прича највећим делом саздана од Домановићеве „Страдије”, мањим делом из „Данге”, а један пасус је из „Мртвог мора”. То јесте прича о обреновићевској Србији, али као и сваки генијални писац, Домановић је писао о људима и посебно о тамнијој страни људске природе и ономе што је у њој вечно. То друштво улизица, чанколизаца, властохлепних хуља, ниткова које је он описао у својим сатирама препознатљиво је и у нашем времену – рекао је Радослав Миленковић.

Нажалост, и даље је актуелна и савремена и говори и о нашим данима, а не само о Пашићу и обреновићевском времену, додао је познати глумац.

– То је нешто што је у људској природи непоправљиво, то пристајање на лошу власт, на болесно друштво које је собом задовољно и воде га ниткови у сваком времену. Било би лепо да овај комад једног дана буде незанимљив. Међутим, позориште је осуђено на савременост. Истовремено сам тужан што је тако, али и срећан, јер театар има моћ да исприча причу која је блиска савременицима, публици и то даје наду, не за то да променимо свет, већ да себе, макар за мрвицу, учинимо бољим људима – рекао је Миленковић и изразио задовољство што монодраму игра у обреновићевском граду, надомак Домановићевог родног Овсишта.

Подсетио је да је првобитно имао намеру да комад буде драматизован за велики ансамбл који би изгледао као Бошовска „фреска” или огромна позоришна алегорија, али да је онда увидео немогућност ангажовања толиког броја глумаца.

– Моја кћерка је, кад је била мала, избројала 38 ликова које играм у овој монодрами. То ми је био велики изазов, јер су у појединим тренуцима присутна бар двојица на сцени, а некад и више њих. Верујем да сам за све ове године постигао ритам и жанровско богатство што га представа поседује, будући да су средства и фарса и карикатура и пародија и комедија, комедија дел арте, многи комички жанрови у којима има много физичког покрета – објаснио је Миленковић.

Током четири деценије, аутор је имао прилику да види да је рецепција публике била различита у зависности од политичких система и у сразмери су са наказношћу, ружноћом, настраним и скаредним неморалом у коме живимо, па су и реакције на Домановића све боље.

Овај драмски уметник није могао да сакрије радост и понос што је имао прилику да види платан који је у парку Буковичке бање засадио Михаило Обреновић и да прошета између фантастичних мермерних скулптура које су настајале дуже од шест деценија.

– Као млад сам знао за ову Смотру уметности као нешто врхунско и престижно за целу некадашњу Југославију и за нешто што заједнички градимо ” присетио се Радослав Рале Миленковић.

Монодрама је била пропраћена овацијама и громогласним смехом, а после представе, Миленковић је добио Повељу Смотре уметности „Мермер и звуци” за учешће у оквиру овогодишње сезоне.