„Naši dani” na Smotri umetnosti

Aranđelovac – U okviru avgustovskog pozorišnog programa 59. sezone Smotre umetnosti „Mermer i zvuci” ovogodišnja selektorka Biljana Đurović uvrstila je i monodramu „Naši dani” u režiji i izvođenju Radoslava Milenkovića, a po tekstovima Radoja Domanovića i Vladislava Petkovića Disa. Iako je satira za ovaj scenario napisana pre 120 godina, publika je smehom ispratila gotovo 40 likova kroz koje je Rale Milenković bravurozno prikazao sve društvene anomalije skrivene u ljudskoj ličnosti.

– Ovu predstavu igram od 1984, izvodim je u kontinuitetu duže od 40 godina i ovo je bilo 1969. izvođenje. Napravio sam je služeći vojni rok u Derventi, a premijera je bila na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Prolog i epilog čini Disova satirična poezija – „Naši dani” u uvodu, a „Himna” je na kraju, dok je priča najvećim delom sazdana od Domanovićeve „Stradije”, manjim delom iz „Dange”, a jedan pasus je iz „Mrtvog mora”. To jeste priča o obrenovićevskoj Srbiji, ali kao i svaki genijalni pisac, Domanović je pisao o ljudima i posebno o tamnijoj strani ljudske prirode i onome što je u njoj večno. To društvo ulizica, čankolizaca, vlastohlepnih hulja, nitkova koje je on opisao u svojim satirama prepoznatljivo je i u našem vremenu – rekao je Radoslav Milenković.

Nažalost, i dalje je aktuelna i savremena i govori i o našim danima, a ne samo o Pašiću i obrenovićevskom vremenu, dodao je poznati glumac.

– To je nešto što je u ljudskoj prirodi nepopravljivo, to pristajanje na lošu vlast, na bolesno društvo koje je sobom zadovoljno i vode ga nitkovi u svakom vremenu. Bilo bi lepo da ovaj komad jednog dana bude nezanimljiv. Međutim, pozorište je osuđeno na savremenost. Istovremeno sam tužan što je tako, ali i srećan, jer teatar ima moć da ispriča priču koja je bliska savremenicima, publici i to daje nadu, ne za to da promenimo svet, već da sebe, makar za mrvicu, učinimo boljim ljudima – rekao je Milenković i izrazio zadovoljstvo što monodramu igra u obrenovićevskom gradu, nadomak Domanovićevog rodnog Ovsišta.

Podsetio je da je prvobitno imao nameru da komad bude dramatizovan za veliki ansambl koji bi izgledao kao Bošovska „freska” ili ogromna pozorišna alegorija, ali da je onda uvideo nemogućnost angažovanja tolikog broja glumaca.

– Moja kćerka je, kad je bila mala, izbrojala 38 likova koje igram u ovoj monodrami. To mi je bio veliki izazov, jer su u pojedinim trenucima prisutna bar dvojica na sceni, a nekad i više njih. Verujem da sam za sve ove godine postigao ritam i žanrovsko bogatstvo što ga predstava poseduje, budući da su sredstva i farsa i karikatura i parodija i komedija, komedija del arte, mnogi komički žanrovi u kojima ima mnogo fizičkog pokreta – objasnio je Milenković.

Tokom četiri decenije, autor je imao priliku da vidi da je recepcija publike bila različita u zavisnosti od političkih sistema i u srazmeri su sa nakaznošću, ružnoćom, nastranim i skarednim nemoralom u kome živimo, pa su i reakcije na Domanovića sve bolje.

Ovaj dramski umetnik nije mogao da sakrije radost i ponos što je imao priliku da vidi platan koji je u parku Bukovičke banje zasadio Mihailo Obrenović i da prošeta između fantastičnih mermernih skulptura koje su nastajale duže od šest decenija.

– Kao mlad sam znao za ovu Smotru umetnosti kao nešto vrhunsko i prestižno za celu nekadašnju Jugoslaviju i za nešto što zajednički gradimo ” prisetio se Radoslav Rale Milenković.

Monodrama je bila propraćena ovacijama i gromoglasnim smehom, a posle predstave, Milenković je dobio Povelju Smotre umetnosti „Mermer i zvuci” za učešće u okviru ovogodišnje sezone.