Обновљен симбол устоличења нацистичког режима

Вишедеценијска настојања да се реконструише барокна Гарнизонска црква у Потсдаму, контроверзе које су пратиле тај пројекат и отпор дела немачке јавности његовој реализацији, кулминираће данас, за када је заказано свечано отварање обновљеног торња некадашњег војног храма. Тај чин Немце свакако неће оставити равнодушним било да су за рестаурисање Гарнизонске цркве, која се доживљавала као симбол некадашње пруске моћи, а после Другог светског рата и као место устоличења немачког национал-социјализма, било да су против тога. Противницима обнове цркве смета управо та симболика објекта – најпре пруског ауторитаризма и милитаризма, а онда и нацизма Хитлеровог рајха, који данас привлаче крајњу десницу. Заговорници пројекта истичу да само желе да врате некадашњи градски пејзаж Потсдама, да на неки начин исправе неправду према цркви која је била „жртва” и национал-социјализма и комунизма, па да то место постане центар мира, помирења, демократског развоја и борбе против сваког тоталитаризма.

Та позиција је коначно и превладала када је 2017. почела обнова. Министарство културе преузело је део финансирања са рачуна савезног буџета, а председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер постао покровитељ пројекта. За данашњу свечаност најављен је и његов говор, као и присуство министарке културе, док је грађанска иницијатива „За Потсдам без Гарнизонске цркве” позвала на протест.

Шта то из прошлости мучи опоненте, а што је директно повезано са „чежњом” одређених струја у немачком друштву да се врате овом месту у центру Потсдама? Овај градић је у ширим размерама, поред бројних културних и историјских знаменитости, можда најпрепознатљивији по конференцији одржаној 1945, на којој су силе победнице одлучиле о подели Немачке.

Гарнизонска црква изграђена је између 1730. и 1735. године по налогу пруског „краља војника” Фридриха Вилхелма Првог, будући да је у Потсдаму била његова резиденција и војни штаб. Оснивач је сахрањен у крипти цркве 1740. године, а онда и његов син и наследник Фридрих Велики 1786. године. Бројне историјске личности долазиле су да се поклоне њиховим сенима, између осталих руски цар Александар Други и Наполеон.

Касније је постала предмет жеља Адолфа Хитлера. После парламентарних избора 5. марта 1933. године, када је успео да договори коалицију и канцеларски мандат за себе, а како је Рајхстаг нешто раније спаљен, учинило му се идеалним да нову скупштину конституише управо у тој протестантској цркви, оличењу моћне пруске државе. Тако је 21. март 1933. године постао Дан Потсдама, симболичан и по чувеном руковању новог канцелара Хитлера и председника државе Паула фон Хинденбурга баш испред Гарнизонске цркве. Хитлер у фраку и цилиндру, председник у својој униформи фелдмаршала. Симбол уједињења нових снага и старих вредности. Коначно прихватање национал-социјалиста од стране елита, војних, пoлитичких и црквених. То руковање је нацистички режим максимално експлоатисао у пропагандне сврхе, репродукујући га на милионе кованица, разгледница, разних сувенира... Гарнизонска црква је тако постала „свето” место присталица нацистичког режима.

Међутим, практично је уништена у британском бомбардовању ове области 1945. године. Године 1968. простор је „рашчишћен” када су по налогу власти Источне Немачке, рушевине разнете експлозивом и тиме је стављена тачка (чинило се заувек) на идеје о обнови храма. На делу црквеног земљишта у међувремену је изграђен рачунарски центар, који је данас стециште уметности и културе.

Идеје о обнови су легитимизоване рушењем Берлинског зида, али озбиљни покушаји датирају одраније.

„Идеја је потекла од десничарског екстремистичког официра Бундесвера, падобранца Макса Клара, који је 1984. године почео да прикупља донације за обнову глокеншпила („певајућа звона”) пруске војне цркве у својој касарни у Изерлону... Његова жеља је била да се на крају реконструише цела црква. Када је зид пао, сасвим неочекивано у новембру 1989. године, он и његове колеге из ’Традиционалне заједнице потсдамског глокеншпила’ могли су да приону на посао”, пише архитекта и професор теорије архитектуре Филип Освалд, иначе један од водећих и најупорнијих критичара пројекта обнове Гарнизонске цркве. У својим иступима често је подсећао да је поред неколико ратова које је водио Фридрих Велики, ова црква давала свој благослов немачким колонијалним ратовима, као и Првом и Другом светском рату.

Уз протесте неколико стотина грађана, камен темељац је ипак положен 2005. године (на 60. годишњицу савезничког бомбардовања Потсдама), Фондација Гарнизонске цркве основана је 2008, а озбиљни радови почели су пре седам година. Реконструкција куле коштала је до сада око 42 милиона евра, део је из средстава савезне владе, а остатак су донације, од којих је око пет милиона дала Протестантска црква.

Критичари указују, између осталог, да средства пореских обвезника не би смела да се троше на пројекат који би могао поново да постане тачка окупљања деснице.

Кристијан Штаблејн, бискуп Евангелистичке цркве Берлин-Бранденбург-Шлеска Горња Лужица и председник Управног одбора Фондације Гарнизонске цркве Потсдама, пре неколико месеци је у интервјуу за „rbb24 Brandenburg aktuell” рекао: „Кула сада представља центар мира и помирења; место за учење о демократији. Свему националистичком, свему што је десничарско и екстремистичко овде није место.”

У међувремену, у Потсдаму је изграђена и синагога која је свечано отворена прошлог месеца. Претходна је оштећена 1938, да би у савезничком бомбардовању била потпуно уништена. Према наводима немачких медија, предвиђено је да је данас посети канцелар Олаф Шолц.

Под слоганом „Најбољи поглед на прошлост и будућност”, торањ Гарнизонске цркве ће од сутра бити отворен за грађане, а све улазнице за тај дан су већ распродате. Како се наводи на сајту фондације за обнову цркве, посетиоци ће моћи да виде изложбу о историјату цркве, али и да уживају у панорамском погледу са 57 метара високе платформе до које се долази уз око 200 степеница или лифтом. Ако видљивост буде добра, одатле ће моћи да виде и Берлин.

Ипак, торањ још није завршен. Треба да се изгради и купола од 30 метара, можда до 2026. године, и тада ће са готово 90 метара то бити највиша зграда у Потсдаму.

Питање које је 2019. године поставило стотинак уметника у отвореном писму председнику Штајнмајеру и тадашњој министарки културе, а које је иницирао Филип Освалд, и даље је без одговора: „Ово треба да постане место учења о немачкој историји. Ако је то једина намера, зашто је потребно да реконструишемо Гарнизонску цркву у њеном изворном облику?”