Локални „кнезови” против великих странака

Да ли ће Бошко Ничић, зајечарски градоначелник, постати и кнез тимочки, као што то писац политичког сатирикона у опозиционој зајечарској „Новој тимочкој ревији” подсмешљиво предвиђа, није баш потпуно извесно. Он, међутим, већ четири године суверено влада у Зајечару, а ове године Ничићев покрет „Живим за Крајину” освојио је и Бор, а сада и Књажевац. Овај покрет је на поновљеним изборима у недељу добио чак 11 од укупно 40 места у књажевачкој скупштини – убедљиво више од сваке „класичне” партије појединачно.

Бивши лидер Нове демократије и Либерала Србије досетио се да има пуно незадовољних деловањем актуелних политичких партија и државног режима у Србији и он их је, пре две године, окупио у Тимочки покрет. Убрзо је тај покрет добио и своје филијале у тимочким општинама, пише дописник „Политике” С. Тодоровић.

Објашњавајући свој успех, творац покрета често истиче да људи „имају очи па виде” како је Зајечар уређен, како има велике добро снабдевене дисконте, па новоизграђени спортско-забавни центар „Попову плажу”, па ново скијалиште на „Краљевици” изнад града и све то посредством зајечарске телевизије, чији сигнал стиже до свих осам тимочких општина.

Узалудни су били покушаји зајечарске опозиције да докаже да то није све баш тако. Ничић је преко телевизије (на којој се појављује и до пет пута дневно) увек гласнији.

Градоначелник Зајечара предводник је једне од тек неколико група грађана које су успевале да освоје власт на локалним изборима, иако их се на изборним листама појављује много више. У рангу са Ничићевим дометима је и председник општине Сопот Живорад Милосављевић, бивши социјалиста, чија је ГГ, која носи његово име, била најјача на изборима 11. маја. Тако је започео и пети мандат на челу ове београдске општине, у којој су још две групе грађана прошле у локални парламент – бивши фудбалер Црвене звезде Владан Лукић, који је освојио четири мандата, и Предраг Максимовић Макса, који је освојио два мандата.

Слободни стрелци само на почетку

Истичући да су на изборима 2004. године групе грађана биле четврте по (укупном) броју освојених мандата у локалним скупштинама и да су на овогодишњим изборима добили нешто мање одборничких места, програмски директор Цесида Ђорђе Вуковић каже да то није ништа необично и да ће тога бити и у будућности.

– Нисмо ми изузетак, то се и у другим земљама дешава. У највећем броју случајева то су људи који потичу из странака. Дође до раскола у појединим политичким странкама и јаки појединци покушавају себе да представе кроз посебне листе у срединама где имају јак локални „домет” – истиче Вуковић.

Потенцирајући да велики број људи, који наступају као независни кандидати, а који су опстали на локалној политичкој сцени, углавном имају одређено политичко искуство, политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да није толико битно да ли су то искуство стекли у странкама или имају одређену врсту талента. Ипак, додаје он, мало кад се ради о људима који су се појавили ниоткуда.

– На почетку „игре” можете бити слободни стрелац, али после избора морате постати део политичког система. Да бисте опстали као локални политичар са утицајем вама је потребно одређено политичко искуство које вам омогућава комуникацију са великим странкама, са централном влашћу у Београду, потребно је да овладате вештином прављења компромиса – каже Станковић.

Зашто људи оснивају групе грађана, а не партије, или зашто не прелазе у друге партије? Станковић сматра да се „највероватније ради о психолошком мотиву”, о људима који не желе да буду део неке партијске машинерије, а свесни су чињенице да имају одређени углед у својој средини и желе да политички капитализују тај углед. „Тако добијете човека који уз неку малу организацију, малу помоћ својих политичких истомишљеника на локалном нивоу и уз неку не тако скупу кампању, може да заузме место у скупштини општине и да игра неку значајну улогу касније у дистрибуцији власти”, истиче Станковић.

Ђорђе Вуковић каже да неки људи мисле да кроз ГГ имају јак локални идентитет, људи их препознају, и мисле да могу много више као група грађана, неколико јаких људи, него кроз неку странку. Али увек се, пре или касније, уколико то опстане, заврши формирањем неке странке, закључује Вуковић додајући да је проблем са ГГ то што су оне кратког даха – трају један, евентуално два изборна циклуса. И не могу да замене странке – више су изузетак у политиком животу него правило.

После избора у мају, председник општине Сопот је за „Вечерње новости” објаснио своју ситуацију: „Био сам раније испред једне партије из које сам искључен и то ми баш није пријало. Нисам више хтео да станем испред било које странке. Верујем да је лоше прелазити из једне у другу. Ваша уверења, међутим, не може нико да вам одузме. Зато сам основао групу грађана са људима којима је интерес Сопот. То је група људи са репутацијом и угледом. Ограничио сам се на локални ниво, општину, и преживео и ове изборе”.

Милосављевић је тада оценио да је „кључно” то што га људи познају.
А у Смедереву су две групе грађана на последњим изборима добиле поверење више од шеснаест хиљада бирача, што је чак око 25 одсто од укупног броја грађана који су изашли на изборе, пише наша дописница О. Милошевић. Реч је о Покрету за Смедерево који предводи бивша председница општине и актуелна заменица градоначелника Јасна Аврамовић, чија је групација освојила дванаест одборничких мандата, и о Коалицији за боље Смедерево, чији је лидер локални бизнисмен Милан Лукић, са једанаест мандата у градској скупштини.

Утисак да велики број Смедереваца нема превелико поверење у политичке партије потврђују не само последњи избори већ и чињеница да је Јасна Аврамовић била први председник општине изабран као кандидат ГГ на септембарским изборима 2004. године. Она је са те функције опозвана крајем 2005. године, јер је 5. октобра ухапшена под сумњом да је учествовала у афери у вези са издавањем лажних инвалидских пензија док је била начелник Инфективног одељења у овдашњој болници. Међутим, ни та афера, која још није добила судски епилог, није јој засметала да се након овогодишњих избора врати у политички живот и заузме позицију заменика градоначелника.

Независни од високе политике

Коалиција за боље Смедерево први пут је званично учествовала на изборима за локални парламент и захваљујући гласовима око осам хиљада бирача, углавном из сеоских средина, нашла се у прилици да подели колач власти.

– За сваки град је боље да га води човек из те средине коме не диригују из партијске централе, јер само тако локална средина може да напредује. Зато су нам грађани и дали шансу, јер се нисмо, и никада се нећемо приклонити некој странци” – каже за „Политику” Милан Лукић.

После избора, централе ДС-а и ДСС-а распустиле су смедеревске одборе ових партија, а радикали су се поделили, па је тако измењен и скупштински састав. За Милана Лукића ово је само још једна потврда о „дириговању са врха”. „Овде сада практично не постоје представници више од 80 одсто бирачког тела са прошлих избора. Одборима који су распуштени управљају неки људи са стране, из других градова, а некадашњи радикали, садашњи напредњаци, остали су без мандата. Једино су групе грађана остале у истом саставу”, додаје Лукић.

Дејан Вук Станковић сматра да локални покрети имају смисао ако остану локални.

–Више од тога чини ту ствар карикатуралном, губи се тај аутентични локални порив да будете независни од велике политике и да се искључиво фокусирате на теме и дилеме, изазове и проблеме, који припадају некој локалној средини. Уколико имају свест о својој заједници, њеним проблемима, решењима тих проблема, спремност да се ради на њиховом отклањању, мислим да су ГГ позитивнија ствар него велике странке. Јер, велике странке, наравно, имају друге преокупације и често су условљене на неки начин неким ’диловима’ који се праве на нивоу централне власти, региона– каже Станковић истичући да говори о идеалној ситуацији.

Ђорђе Вуковић, пак, говори о ономе што се дешава у пракси оцењујући да странке треба да нам воде политички живот и на локалном нивоу. „Нама је суштински проблем у томе како га оне обављају, али оне иначе треба да га обављају, то је поента демократије. Не видим шта би групе грађана ту могле да допринесу, нарочито што оне немају контролу и то се у добром делу случајева показало као залеђе за различите махинације. По локалу је било много више негативних искустава са групама грађана, него позитивних”, каже Вуковић.

Б. Баковић

-------------------------------------------------

ГГ без утицаја у великим градовима

Када се говори о већим градовима или општинама, то је утицај група грађана мањи, истиче Ђорђе Вуковић. Првих 50 градова по броју становника, како каже, имају непропорционално мали број ГГ у односу на остале. То је, дакле, специфичност малих локалних заједница, додаје он. Због чега је тако? Како објашњава, ради се о великој популацији и појединац не може да их засени. „Ако општина има, рецимо, од 5.000 до 7.000 становника, познати локални политичар, познати локални хирург, власник неке приватне фирме може да добије велики број гласова на своје име. Али у Београду, на пример, имате хиљаде познатих бизнисмена”, указује Вуковић.