Лажне елите и регион не праштају успех Срба

Бити Србин данас у свету спорта је тешко. А ако имате резултат као Новак Ђоковић или Никола Јокић, онда је то неопростиво. Побеђивати упркос свему и бити најбољи у тешким условима је – за представнике неолибералног концепта развоја планете и лажне елите, којима сметају поштоваоци било каквих традиционалних вредности, па и своје земље и народа – једноставно неопростиво. Након недавног успеха Ђоковића, Јокића, односно кошаркаша, као и осталих српских спортиста на Олимпијским играма у Паризу и величанственог дочека који им је приређен у Београду, посебно су интензивирани шовинистички, па и политички напади из региона, као и са појединих адреса у Србији.

Различити аршини за спортисте у вредновању победа и пораза актуелизовани су поново и када је реч о самом признавању поена, што је посредно на својој кожи осетио Ђоковић. Асоцијација тениских професионалаца је поводом утврђеног допинга Јаника Синера, тренутно првопласираног на АТП листи, одлучила да му одузме 400 поена и ослободи га сваке одговорности. Појавиле су се информације да ће се о овом случају још расправљати и да одлука није коначна, али за исти прекршај су неким другим тенисерима неупитно следиле двогодишње забране играња. „Да су Синера суспендовали, онда би Ђоковић поново дошао на прво место, што би неке на Западу бацило у дебелу депресију јер не могу да замисле да им један Србин буде поново на челу тениског каравана”, гласио је један од коментара на друштвеним мрежама. Други се само надовезао написавши : „Да је то урадио Ноле, они га не би суспендовали, него би га убили.”

Коментаришући нападе на истакнуте српске спортисте, академик Матија Бећковић каже за „Политику” да га не изненађује што су на мети у свету најуспешнији српски спортисти Новак Ђоковић и Никола Јокић. „Новак Ђоковић има храбрости и сме да каже оно што не сме да каже нико други. Смета им што он није морално политички подобан и што као папагај не понавља оно што други светски медији говоре. По њима, и Јокић би морао да буде политички коректнији, јер очигледно да није у том светском калупу”, каже Бећковић и додаје: „Не смета само Подгорици и Сарајеву Новак Ђоковић већ целом свету. Како не би сметао када је најбољи и најлепши, а уз то и Србин. То је за неке неопростиво.” Наглашава да светској елити смета и што се Никола Јокић усуђује да каже да воли коње и да је то један од разлога зашто иде у Србију. „Недоумица је шта би по њима било паметније да јаше”, оцењује Матија Бећковић.

У оркестрирану антисрпску кампању посебно су укључене наше комшије, пре свега у Подгорици и Сарајеву. Читајући њихове портале може се закључити да њих више боли не то што се њихови спортисти нису окитили ниједном медаљом на ОИ, већ што је Новак Ђоковић освојио златну медаљу. Тако су у „Антени М” навели да је „Новак Ђоковић одурни националиста и опасни промотер најотровније балканске великодржавне идеологије”. Њему се на терет ставља што је подржао, како наводе, мрачне литије којима су сачуване српске богомоље у Црној Гори. Замерено му је што „промовише фашистоидну песму ’Весели се, српски роде’, која, по аутору текста, негира државни суверенитет три независне државе – Црне Горе, „Косова” и Албаније.

Када су сарајевском „Дневном авазу” видели шта су њихова браћа по мржњи написала, одмах су додали да овом песмом Ђоковић вређа и бошњачки национални идентитет и негира и државу Босну, истичући да је Новак „осведочени четник”. То изгледа као корак даље у уобичајеним бесмислицама којима се истичу тзв. проевропски кругови у Подгорици и Сарајеву. Новаку се замера и његов музички избор. Не само да је за њих додељивање медаља и свирање српске химне предмет цензуре него Ђоковићу као својеврстан „безобразлук” спочитавају то што је тријумф славио уз „Весели се, српски роде”, песму коју не само страни већ и поједини домаћи квазиинтелектуалци једноставно не желе да чују. Са сличним оптужбама огласили су се и британски таблоиди, па су сличну матрицу у нападима преузели управо појединци из београдског круга двојке.

„Пре или касније то ће довести до нових злодела на западном Балкану”, оцениће један дежурни грађански активиста и миротворац из престонице Србије, додајући да је „Весели се, српски роде” песма која другима негира идентитет и државу. Сада, после освајања златне медаље на ОИ, Новак је поновио песму и запевао је још гласније, а онда су и оптужбе на његов рачун постале гласније и искључивије. Али узалуд. Неки коментатори пожурили су да га прозову „Ноле четник”, не опраштајући му јер пева о светињама једног дела Србије – од Призрена до Румије. Шта би било да је запевао о Босанској Крајини, Херцеговини или јуначкој Црној Гори, могло би се закључити на основу хајке, коју су исти медији и кругови својевремено приредили српском патријарху.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је Новак Ђоковић данас сасвим сигурно најозбиљнији бренд Србије на глобалној сцени, и то у вези са оним вредностима наше земље који представљају њен идентитет и њену личну карту – језик, православна вера, историја… За „Политику” истиче да су све то елементи који у актуелном времену представљају главне механизме за промоцију меке моћи и за одбрану националних интереса по основу меке моћи.

„Новак Ђоковић је протагониста тих елемената меке моћи које су Србији од виталног значаја за заштиту националних интереса и националне самобитности. Поготово у идентитском смислу. То смета одређеним круговима у Подгорици и Сарајеву нарочито у оним просторима где се српско национално питање отворило и где је тај процес обезбеђења српске позиције и српског идентитета незаустављиво. Када о томе говоримо, Црна Гора је на првом месту после свега онога шта се дешавало с литијама и настојањима српског народа да дефинише своју позицију. У том смислу подсећање да је Ђоковић својевремено подржао литије довољно говори шта су мотиви црногорске грађанске структуре на челу са ДПС-ом у негирању српске самобитности на том простору. То важи и на другим просторима, пре свега у Босни и Херцеговини, делом и у Хрватској. Истовремено се догађа на свим оним местима и у албанским срединама где је покушај да се српском корпусу одузме и поништи српски идентитет на овај или онај начин”, поручује Миливојевић.

Када се сагледају сви напади на њега, Ђоковић је водећи бренд у овом тренутку када је реч о српском идентитету и српском интересу на глобалној сцени и на бројне начине доприноси аргументима у одбрани интереса нашег народа. Довољно је поменути да како је јавно подсећао на погром српског народа на Косову и Метохији, на своје детињство, време НАТО агресије. Његова проходност и могућност да га чује глобална сцена данас представља незамењив инструмент Србије у промоцији српског идентитета, српског интереса, али и српског имена и презимена на глобалној сцени. И због тога је он мета напада. Оно што оставља ефекте с његовим наступом где он пре свега инсистира на очувању српског идентитета и вредности на којима се темељи Србија, кроз језик, име и презиме, историју, независност, отпор у покушају да се то доведе у питање он је веома драгоцен у тој борби и зато је на мети не само држава у окружењу већ и главних глобалистичких центара.

Књижевник Вуле Журић за наш лист каже да је у свету највише на мети Новак Ђоковић, али је и Никола Јокић таргетиран и према њему се учини неправда када му не доделе награду најкориснијег играча НБА лиге. „Долази време које је оклеветано деведесетих година и та клевета и даље стоји над свима нама. С обзиром на то да се Новак Ђоковић појављује у најбољем светлу и да се бавим једним спортом у коме је једноставно бољи од свих, онда је нормално да он на својој кожи и свом рекету осети сву ту нетрпељивост целог западног и ’цивилизованог’ медиокритетизованог света на својој кожи. Тако да Ђоковић од почетка каријере, када је освајањем првог трофеја скренуо пажњу на себе и када се видело да ће бити један вансеријски играч, да ће сваки свој меч када буде играо за трофеј бити не само против свог противника, с којим се на крају рукује и све буде у реду, него ће увек водити и једну битку коју, чини ми се, ми као народ водимо од 1804. године”, каже Журић. Наглашава да то ниједног тренутка не треба да се гледа као двострана ствар.

То је заиста до тог белога света који неће да прихвати ту истину да смо ми исти као и они. Само што је у овом случају Новак Ђоковић једноставно бољи од осталих. И вероватно најбољи у историји. „Све време и Никола Јокић и Новак Ђоковић и сви остали наши спортисти понашају се апсолутно коректно и спортски и то је објективно једино важно”, каже Журић и додаје да нашим спортистима не да се не гледа кроз прсте, већ се тражи длака у јајету. Додаје да када бисмо гледали Новакову каријеру не по броју освојених турнира и свих тих рекорда које је оборио, а сада је рецимо оборио рекорд не само да је најдуже био на првом месту већ и да је тенисер који је највише недеља био на другом месту – он и даље обара рекорде. „А ако бисмо сада његову каријеру посматрали по невољама које су га пратиле ван терена – то би била једна прича која би могла да се подведе под невоље које нас као народ прате од како се каже да ми као Срби терамо инат. То једноставно није тачно, ми хоћемо да живимо нормално, како смо научили од својих дедова, а то је да живимо слободно”, каже Журић.

Напади из Црне Горе и Босне

То што живимо у овом времену великих и општих неслобода, у том мору „људских права”, онда је та могућност да Новак Ђоковић награбуси још већа, каже Вуле Журић. Додаје да греше који они који мисле да ће се то завршити, једноставно то ће бити тако и када Новак заврши своју каријеру. „Он ће и тада бити наш највољенији човек који ће жудети за нашом љубављу, али га свет никада неће погледати искрено с осмехом и увек ће га гледати подозриво испод ока сумњајући у њега зато што је Србин”, додаје наш саговорник.

На питање зашто у суседним државама појединцима сметају успеси српских спортиста, Вуле Журић одговара да они у Црној Гори и Босни једноставно жуде да буде део таквог лицемерног света и то је део те матрице. Уз то и поставља питање – како да их воле, када свет чији део хоће да постану има одбојан став према њима. „У Хрватској је занимљиво, другачија ситуација. Они имају своје освајаче олимпијских медаља, уз то они су део Европске уније и НАТО-а па не морају да се доказују. У Хрватској га воле зато што немају проблема с нама и зато што нас тамо више нема”, закључује Вуле Журић.