Чувајте се стршљенова

Лето је и често се прича о уједима стршљенова. Пре много година, отац и ја смо ишли у шуму да сечемо дрвеће за огрев како бисмо се он, мајка и ја у току зиме грејали.

План је био да исечемо три, четири дебела грмића и цера. Кад је пао први цер, дужине читавих десет метара и дебљине око пола метра, отац повика: „Лези, брзо!”

Легао сам и опрезно погледао ка небу. Изнад нас је летео облак стршљенова. Један ме је ујео близу рамена и ја пузећи брзо изађох на асфалтни пут па отрчах до села. Тамо покушах да упалим мопед, али он никако да проради. До лекара сам стигао бициклом и тамо добио инјекцију. Утом је стигао и отац.

Последица ове незгоде у шуми био је код мене један ујед и велики оток на телу, док код оца, упркос томе што је задобио три уједа, отока није било. Лекар ме је упозорио да ће се оток повући, али да ће се појављивати још два пута, у размаку од по 12 сати.

Мештани нашег села укорили су нас што пре него што смо посекли дрво нисмо ударали секиром у дебло како бисмо отерали инсекте. Наиме, у том стаблу налазило се станиште стршљенова, које је пад дрвета узнемирио.

Касније, у Београду, један професор стручан за инфективне болести објашњавао је како се од уједа стршљена може напрасно умрети, ако је уједена особа алергична.

На моје питање како да човек зна да ли је алергичан одговорио ми је да се то прегледом и анализама не може утврдити – све док се такав случај не догоди.

Љубиша Станојевић,

Београд