Спаљени јужнобанатски пашњаци

Баваниште – „Ја овакву оморину не памтим, а држим стоку дуже од 30 година и нисам веровао да ћу ово да причам после прошлогодишње суше, која је била страшна, али ова је још гора. Дешавало се да нема кише, лето је, па скоро свака година нам је таква, али да овако нема ничега, није било. Животиње неће на сунце, ишли смо на пашњак, али се оне збију у неки мали хлад, а и нема смисла терати их на овакву мршаву пашу”, вајка се Иван Гајин, сточар из јужнобанатског села Баваниште, који тера стадо од шездесетак својих и нешто комшијских оваца тек предвече, јер већ изјутра упече сунце.

Готово три месеца јужнобанатски сточари због суше муку муче с испашом. Кажу да стоку готово и не вреди терати на пашњаке, јер је све спалила екстремна врућина, која је толико јака и дуготрајна, да је и за људе и за животиње опасно да бораве на отвореном. Гајин додаје да „њихова” банатска цигаја иначе добро подноси и може на оскудну пашу, али да ни она неће на овако јако сунце па зато стадо напаса увече неколико сати, по мраку. Преко дана овце су у тору, а од осам увече иду за пшеничним остацима и стрњиком и напасају се по трњу и каналима, у којима се још задржало нешто растиња.

„Пашњаци су буквално спаљени, па је ово што радимо у ствари тумарање за сувим остацима. Овце једу глогиње и багремац, а богу хвала, бунар у пољу нам још није пресушио, иначе не знам шта бих. Ово је не знам већ које лето да, уз све муке, страдамо од овако екстремне суше. Све се изокренуло. Пошто не можемо напоље, огроман трошак је хранити стоку цео дан и тако то траје већ два месеца. Овде код нас кап кише није пала толико, а следи нам зима, када и иначе не можемо да рачунамо на сточни оброк на отвореном. Како ствари стоје, осим што се сада мучимо, нећемо извући ни приближно довољне количине сточне хране ни за зиму. Ја сам прошле био напољу, јер ни снега није било кад му је време, а то значи ни влаге, па опет није ваљало”, прича Грујин.

И претходну зиму сточари су изгурали, како кажу, с мањком хране, јер ни прошлог лета нису успели да обезбеде довољно оне с њиве, а тако дочекују и ову. Стрепе да ваљан сточни оброк нико неће моћи да обезбеди, јер је суша велика, а оно што се буде нашло на тржишту биће јако скупо. Ако не буде довољно падавина, детелине ће остати на једном откосу, а нормално је да их буде три у сезони. Опет ће сељак морати да отвори буђелар и купује бар половину потребног балираног сена, детелине и комушине од кукуруза, која је у оваквој суши јако лоша. То, додаје Грујин, утиче на кондицију грла, која неће моћи да изнесу оптималан број јагњади, па ће и ту бити на штети.

„Држање стоке је постало јако скуп, ризичан и неисплатив посао. Није добро ни ратарима, ни сточарима. Клима нам се дефинитивно променила и мораћемо да се навикавамо, да се организованије и спремније суочимо с овом ситуацијом. То важи и за пратеће службе, које би морале да стану уз нас у ове црне дане. Нама не треба новац, треба нам храна за стоку. Било би логично да држава има неку стратегију за ванредне ситуације, јер претпрошла, прошла, па и ова произвођачка година, јесу ванредна ситуација у пољопривреди. Тешко је ратарима, али сигурно могу да кажем да смо најтеже погођени ми сточари и ако се овако настави, Србија ће остати без много грла стоке”, мишљења је Иван Грујин.

Стручњаци напомињу да је део решења у јесењој сетви, када треба бирати озиме културе које ће стићи у априлу, како би произвођачи могли да премосте недостатак хране.