Евровизија за младе класичаре

Мудра је била одлука Радио-телевизије Србије да, после 16 година паузе, обнови учешће наших најбољих младих музичара на престижном такмичењу које организује Евровизија. Нисмо чули да је било неких предтакмичења и квалификација (као за велику Евровизију, кад ми организујемо Беовизију), већ је тихо и неприметно, сигурно уз добру селекцију главне уреднице Силване Грујић, у Норвешку послат пијаниста Богдан Дугалић. И био је то оправдан потез. Богдан је испраћен само уз неколико ТВ интервјуа и с насловном страном у ТВ ревији, али нам је у романтичном граду Буда осветлао образ.

Шармантно је било видети ту малу концертну салу, мали оркестар Норвешког радија, тих 11 такмичара из читаве Европе, који су имали шест минута да искажу своју уметност. А избор програма био је веома широк – од парафразе на танго „Љубомора”, преко музике за еуфонијум (!), до крупних пијанистичких захвата у концертима Сен Санса и Паганини варијацијама Рахмањинова.

А баш ту се наш Богдан исказао у најбољем светлу: иако је, због минутаже, свирао само завршни део „Рапсодије на Паганинијеву тему” Сергеја Рахмањинова, презентовао је најбоље одлике београдске и европске пијанистичке школе, уз наглашено присуство виртуозитета, музичке експресије и изразите музикалности и равноправно се уклопио у снажну европску конкуренцију. Остао је без награде, али не треба жалити: осетио је дах Европе, моћ медија и ширину свеколиког европског простора.

А штета је што је тако оригиналан и иновативан концерт, какво је било Евровизијско такмичење, емитован на Другом програму РТС, док је на Првом била – Гуча. Неупоредиво! Па Гучу имамо сваке године, а ово нам је прво учешће после деценију и по. Ваљда је Богдан заслужио да својих шест европских минута изведе на Првом програму Националног сервиса. Само немојмо да кажемо „народ оно воли”. Воли и норвешки народ народну музику, али је овај евровизијски наступ младих уметника тамо емитован на свим каналима.

Чини ми се да је време да окренемо лист.

Професор Никола Рацков