Западна обала на ивици експлозије

Израелска армија покренула је највећу офанзиву на окупираној Западној обали од времена другог палестинског устанка, пре 22 године, чиме се опасно проширују фронтови рата у Гази у време док посредници у Каиру покушавају да испослују примирје између Израела и Хамаса.

Четири батаљона копнених снага, уз подршку хеликоптера и дронова, ушла су у три избегличка логора отворена 1952, после првог израелско-арапског рата. Логори у градовима Џенин, Тулкарм и Тубас су потпуно блокирани и одсечени од других делова окупиране територије Западне обале.

Акција је уследила после покушаја самоубилачког напада у Тел Авиву раније овог месеца. Израелска армија и службе безбедности сматрају да је неуспела операција била планирана на северу Западне обале. Најмање 12 особа убијено је у среду, дан касније још петорица, а јуче тројица. Израел ове градове сматра средиштима палестинског „терора”, и за разлику од ранијих сличних операција после којих су се војници повлачили, има наговештаја да овога пута намеравају да успоставе сталну војну контролу.

Сем појачане активности наоружаних палестинских група које инспирише рат у Гази, тензији која прети експлозијом доприносе и потези чланова израелске владе, попут министра националне безбедности Итамара Бен-Гвира, који провокативно обилази подручје око јерусалимске џамије Ал Акса, треће најсветије у исламу.

Шеф израелске дипломатије Израел Кац позвао је на „привремену евакуацију” Палестинаца са делова Западне обале, додајући да армија интензивно ради на разбијању „исламистичко-иранских терористичких инфраструктура”. „Морамо да се суочавамо са претњама на исти начин као са терористичком инфраструктуром у Гази, укључујући и привремену евакуацију палестинских становника.”

„Ситуација у логору је катастрофална, а упад је највећи који сам до сада видео”, изјавио је за портал МЕЕ Халед Собх из логора Фара у долини реке Јордан. „Амбулантним возилима је забрањено кретање. Рањеници се тајно убацују у болнице, а мртве нема ко да сахрани.”

Палестинске наоружане групе које су мета офанзиве – локални огранци Хамаса, Исламског џихада и Фатаха – тврде да пружају отпор детонирајући бомбе против израелских оклопних возила. Борбе се описују као „тешке и сложене”.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес изјавио је да је ситуација „веома забрињавајућа” и позвао на хитан прекид свих операција.

Од времена избијања рата у Гази готово су се утростручили свакодневни напади на палестинска насеља по читавој Западној обали, у којима је, по палестинским подацима, убијено 660, а ухапшено око 10.000 Палестинаца. У истом периоду најмање 30 Израелаца је изгубило живот на Западној обали и у Јерусалиму.

Војна ескалација је под сенком конфликта у Гази пропраћена уништавањем кућа, маслињака и воћњака, иза којих стоје јеврејски насељеници који су колонизовали велике делове земље. Израел је рат у Гази искористио и за драматично повећање узимања палестинске земље.

Према подацима израелског Покрета „Мир сада”, ове године су конфискована најмање 23 квадратна километра територије на којој би требало да се успостави палестинска држава. Израелски министар финансија Безалел Смотрих је у јуну објавио да ширење нових јеврејских насеља има циљ да „уклони претњу” палестинске државе.

Од 7. октобра прошле године, када је почео рат у Гази, па до 12. августа ове године, забележено је 1.250 напада израелских насељеника, у којима је погинуло 120 Палестинаца. Према писању израелског „Хареца”, најмање 17 палестинских сеоских газдинстава је потпуно уништено, а овакве акције имају снажну подршку крајње деснице у кабинету премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Амерички председник Џозеф Бајден је раније у неколико наврата осудио нападе „екстремних насељеника” позивајући да одмах буду прекинути. Упркос упозорења из Вашингтона да се спусти тензија и да се спречи насиље колонизатора, обрачуни са Палестинцима су све учесталији.

Шеф израелске службе унутрашње безбедности Шин Бет упозорава да ће необуздано насиље нанети „неописиву штету” Израелу, али премијер се оглушује, као и на позиве да што пре дође до споразума о прекиду ватре у Гази, који би водио ослобађању преживелих јеврејских талаца у Хамасовом заточеништву.

САД, које заједно са Египтом и Катаром покушавају да издејствују споразум, кажу да чекају да се „разјасне” циљеви садашњих израелских операција и уздржавају се од званичних коментара.

Израелска армија је усредсређена на избегличке логоре који су постали средишта борбе против окупације. Милитантне групе су север Западне обале преузеле под своју контролу и дејствују независно од централне Палестинске власти председника Махмуда Абаса, који је прекинуо посету Саудијској Арабији и хитно се вратио у Рамалу.

Посебно је на удару Џенин, који се у време друге интифаде, устанка, памти по десетинама бомбаша самоубица упућених за Израел. Током Битке за Џенин 2002. Израел је убио 52 особе, од којих су половина били цивили, како је утврдио извештај УН. Израел добро памти да је тада изгубио 23 војника. Пре десет месеци Израел је извео сличну операцију дроновима и копненим снагама, што је, као и ова садашња, била још једна ескалација на Западној обали.