Србија шампион поскупљења

Експлозиван раст цена хране у прошлој години довео је Србију на место европског рекордера у поскупљењима. Према последњим подацима Агенције за статистику Европске уније (Еуростат), једина земља која је у последње три године забележила већи раст цена хране јесте Летонија. Само су цене услуга код нас ниже од европског просека, а готово да нема робне групе у којој наша земља не предњачи по поскупљењима.

Али, Србија је рај за пушаче. Ако се изузме Македонија, овде су цигарете јефтиније за невероватних 70 процената него у Европи.

– Један од разлога што смо лане били у врху лествице земаља по расту цена хране сигурно је повећана тражња, изазвана растом зарада у Србији. Али нема дилеме да је велики број фирми искористио своје тржишне позиције. Уз изговор о повећању трошкова, повећавале су цене својих производа и више него што је реално. Тако су оствариле енормне зараде – каже Иван Николић, сарадник билтена „Месечне анализе и трендови” београдског Економског института.

У овакву слику кретања цена у Србији, додаје наш саговорник, уклапа се и чињеница да су многе фирме утврдиле своју монополску позицију, условиле произвођаче и тиме нанеле штету и привреди и потрошачима.

По расту цена хране и безалкохолних пића од 13,4 одсто у 2007. у поређењу са земљама Европске уније били смо на трећем месту, а испред Србије су Летонија и Словачка, која је само у овој робној групи забележила раст цена од 13,7 процената. Србија је по расту цена воћа и поврћа од 28,5 одсто на првом месту, следи Бугарска са растом од 16 процената. Предњачили смо и у поскупљењу млека и млечних прерађевина од 18,3, а риба је поскупела 11,4 одсто. Рекорда је у прошлој години било и у расту цена још неких прехрамбених артикала. Тако је јестиво уље код нас лане било скупље од просека Европске уније за 6,5 одсто. Литар зејтина је у нашој земљи био скупљи него у Француској за два одсто. Уље је у Немачкој прошле године било јефтиније за 10,5, а у Холандији за чак 57,5 процената.

– У поређењу са просеком наших зарада, у Србији је изузетно скупа и одећа и обућа. Ниво цена ове робне групе је лане био само 4,4 одсто нижи од европског просека. Запањује и податак да је Француска и у овој групи производа јефтинија од наше земље – истиче Николић.

Најновији подаци Еуростата показују да је Хрватска, ипак, најскупља земља у региону, са највишим ценама потрошне робе и услуга. Србија је на другом месту. Код нас је роба широке потрошње јефтинија за око 10 до 15 процената, што важи углавном за храну. Док су цене услуга ниже за 30 одсто него у Хрватској. Цене у нашој земљи су 2007. биле приближне оним у Румунији, док је по јефтиноћи шампион Македонија.

Иако не треба занемарити разлику у условима привређивања у Србији и развијеним европским земљама, анализа европске Агенције за статистику је опет указала на проблеме нашег тржишта. Нејасна стратегија државе, али и изостанак конкуренције сигурно су довели до оваквог раста цена.

Економиста Јуриј Бајец каже да су потрошачи у Србији у веома лошој позицији, јер више од 40 одсто буџета издвајају за храну. Србија је традиционално имала храну и преживљавала са сопственом производњом, мада се и те прилике мењају.

– Ова анализа показује да недостаје јасна стратегија државе, да ли ће се у наредним годинама окренути према примарној пољопривредној производњи, где има извозну шансу. Види се да није довољно урађено на јачању конкуренције и у производњи и у трговини. Управо због тога имамо картелизовано и концентрисано тржиште на коме плаћамо скупу храну и друге производе, јер неко контролише тај ланац – каже Бајец. 

Стручњаци кажу да се резултат конкуренције види у услугама, да је она присутна и у неким областима, попут мобилне телефоније која је можда и најбољи пример како су потрошачи профитирали од јачања конкуренције. Поставља се питање зашто Београд, али и други већи градови у Србији још нису отворили врата за велике трговинске ланце са којима би купци добили не само већи избор робе него и шансу да куповину прилагоде својим могућностима.