Рехабилитација Хебранга

Пред трочланим већем Окружног суда у Београду којем је председавала судија Слађана Бојовић, јуче је одржано рочиште поводом захтева за рехабилитацију Андрије Хебранга, бившег министра у владама Демократске Федеративне Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије. Захтевом за рехабилитацију коју је поднео Хебрангов син Бранко, од суда се тражи да се преиспита одлука јавног тужиоца из 1948. године којом се његовом оцу на терет стављало кривично дело против народа и државе. Према тврдњама тадашњег тужиоца, Хебранг је као усташки шпијун проказивао загребачке комунисте илегалце у усташком затвору, после ослобођења саботирао је политику владе у привредној политици и као совјетски агент подржао резолуцију Информбироа.

У захтеву за рехабилитацију наводи се да је јавни тужилац ФНРЈ Јосип Хрнчевић, 18. маја 1948. године донео решење о покретању истраге и одредио притвор Андрији Хебрангу. Та истрага никада званично није завршена.

– Реч је о класичном и идеолошком обрачуну са човеком кога је требало елиминисати из политике, са слободе и на крају живота. Хебранг никада није изашао из логора Главњаче. Не зна се време, место и начин његове смрти. Није познато ни где је сахрањен. Из транскрипата његових прислушкиваних разговора, који се чувају у Хрватском државном архиву, поуздано се може закључити да је прогон Хебранга био монтиран, стаљинистички и заснован на политичким и идеолошким разлозима. Потпуно су бесмислене и оптужбе да је Хебранг заврбован за сарадњу са усташама док је био у њиховом затвору. Смешни су наводи партијске комисије да је Хебранг оговарао своје партијске другове у Совјетском Савезу – наведено је у захтеву за рехабилитацију, који је јуче суду предочио правни заступник Хебрангових, Драгољуб Тодоровић.

Адвокат се у захтеву за рехабилитацију осврнуо и на смрт Андрије Хебранга који је наводно 11. јуна 1949. године пронађен мртав у затворској ћелији. У записнику о овом случају, за који се у захтеву тврди да није веродостојан, наводи се да је Хебранг извршио самоубиство вешањем о радијатор.

– Доказ да Хебранг није могао да изврши самоубиство вешањем о радијатор у својој ћелији у логору Главњача јесте чињеница да ни у једној просторији овог објекта није било радијатора. Смрт је уписана 3.049 дана после његовог наводног самоубиства у затвору и то без веродостојне изјаве. Постоје околности које указују да је Хебранг био жив, чак и неколико година пошто је званично проглашен мртвим – истакао је Тодоровић.

За тврдње изнете у захтеву за рехабилитацију, приложен је и низ доказа међу којима су документи МУП-а ФНРЈ, обавештења о привођењу, записници о саслушању. Пошто размотри захтев и документацију, судско веће ће донети одлуку о рехабилитацији Андрије Хебранга.