Снабдевеност српског тржишта горива неће бити угроженa

Мађарска неће преживети без руске нафте. Одлука Украјине да обустави испоруке „Лукоила” преко нафтовода „Дружба” постала је озбиљан изазов за земљу, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у интервјуу телевизији РБК.

–Ако Мађарска престане да испоручује нафту из Русије, ми једноставно нећемо преживети. Постоји још један нафтовод који иде у Мађарску из Хрватске, од јадранске обале, али његов капацитет није довољан да снабдева све. Овде треба узети у обзир и Словачку, која се нафтом снабдева преко Мађарске. И једноставно нема другог избора. И делом Чешку – рекао је Сијарто.

– Дакле, чињеница да је Украјина донела такву одлуку представља за нас веома озбиљан изазов. То утиче на око трећину нашег увоза из Русије. У Словачкој је ситуација још гора. Тамо ове испоруке чине око 40 одсто – објаснио је Сијарто.

Подсетимо, Украјина је и 17. јула обуставила транзит нафте компаније „Лукоил” преко своје територије у Мађарску и Словачку јер је ова компанија стављена на црну листу Кијева. Снабдевање ових земаља енергентима из Русије се одвија преко гасовода „Дружба”, који пролази преко територије Украјине, преноси Спутњик.

Портпарол руског Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је рекла да препорука ЕУ Кијеву да забрани транзит руске нафте одговара интересима САД, којима је потребна потпуна зависност Брисела од америчких енергетских ресурса.

Да ли у датим околностима Србија треба да брине за снабдевање нафтом, без обзира на чињеницу што се она у нашу земљу допрема Јадранским нафтоводом „Јанафом”, од када су уведене санкције „Гаспромњефту”.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије и најбољи познавалац ових прилика, каже за „Политику” да ће делимична обустава испоруке нафте рафинеријама у Будимпешти и Братислави, коју је увела Украјина, ако потраје, сигурно изазвати промене у токовима деривата нафте у читавом региону.

– Значајан део увоза дизела у Србију долази управо из ових рафинерија, и уколико те количине буду редуковане, српско тржиште ће морати да се окрене другим изворима. Претпостављам да ће исто учинити и компаније које послују на тржиштима Мађарске и Словачке. То ће свима подићи логистичке трошкове, али снабдевеност тржишта сигурно неће бити угрожена, јер у окружењу имам сасвим довољно бензина, дизела и осталих деривата нафте, да могу да се у потпуности задовоље потребе целог региона – објашњава Мићовић.

Ипак оно што није добро, истиче он, јесте да је цео регион добио још један у низу поремећаја од почетка сукоба Русије и Украјине, а што је тај низ дужи, сигурност снабдевања је угроженија.

Иако „Нафтна индустрија Србије” (НИС) не увози дизел који би могао да недостаје у случају поремећаја снабдевања, Мићовић истиче да увозе друге компаније. Тако је 2023. око 20 одсто домаће потрошње дизела био дизел из увоза, а највише са севера.

Да проблема у снабдевању црним златом због прекида транзита преко Украјине не би требало да буде, тврде упућени у нафтне токове за НИС чија рафинерија једина овде прерађује нафту јер и Мађарска и Србија могу да се снабдевају „Јанафом”. Наиме, исти извор тврди да су капацитети довољни и за Словачку и за Чешку.

Да све баш није црно-бело, потврдили су саопштењем из „Јанафа” последњег дана августа у коме наводе да је поновљеним тестирањем нафтовода од терминала Сисак до Мађарске границе потврђено да капацитет премашује потребе МОЛ-а те да се уз могућност додавања ДРА адитива на тој деоници може постићи капацитет до 13 до 16,4 милиона тона нафте годишње.

Како наводе, „Јанаф” је прошлог месеца разговарао са представницима рафинерија МОЛ у Мађарској и Словачкој. Тестирањем је потврђено спремност „Јанафа” да у потпуности осигура снабдевање обе рафинерије у власништву МОЛ групе и да су те гаранције дате и хрватској влади и Европској комисији. „Јанаф” већ 12 година има уговор о транспорту с МОЛ групом и снабдева две њихове рафинерије својом нафтом.

Иначе, у јануару ове године компанија „Јанаф” је саопштио да је склопљен нови уговор са НИС-ом о транспорту 10.000.000 тона нафте, плус-минус 10 одсто до 31. децембра 2026.

„Јанафом” превезено 265 милиона тона нафте

Дужина нафтовода је 631 километар, пројектовани капацитет 34 милиона тона годишње, инсталисани капацитет је 24 милиона тона, а терминали за нафту се налазе у Омишљу, Сиску, Славонском Броду, Вирју и Загребу. Капацитет за транспорт сирове нафте је око 2,1 милион кубика, а за гориво 242.000 кубика. До сада је превезено око 265 милиона тона и прихваћено око 3.500 танкера, стоји на сајту „Јанафа”.