Драгоцени поклони

Поводом драгоцене архивске грађе из периода владавине династије Обреновића, коју је Весна Фогт из Беча поклонила Музеју Вука и Доситеја у Београду, Љиљана Чубрић, управница ове установе, и Татјана Цвјетичанин, управница Народног музеја, јуче су организовале сусрет са новинарима. Била је то прилика да се види пет поклоњених докумената, а реч је о два писма кнегиње Љубице Обреновић брату Гаврилу Вукомановићу из 1833. и 1835. године, писму Анице Тешић кнезу Михаилу из 1863, повељи кнеза Михаила Гаји Вукомановићу из 1860. и допису Цветка Рајовића и Јована Гавриловића (чланови Совјета у Милошево време) ђумруку топчидерском из 1839. године.

– Од добијене грађе најзначајнија су писма кнегиње Љубице, прве владарке обновљене Србије, чијих се 220 година од рођења обележава ове године. Писала их је своме брату Гаврилу Гаји Вукомановићу, и њихова садржина приказује једну кнегињину особину, а то је штедљивост којој је она учила српске жене.

Повеља кнеза Михајла Гаји Вукомановићу настала је у спомен на погибију његовог, и кнегињиног брата Јове Вукомановића. Познато је да кнегиња, када је сахранила брата Јову Вукомановића, никада више није носила накит.

У писму Цветка Рајовића и Јована Гавриловића ђумруку топчидерском (царинику) стоји захтев да се извесном Селаковићу уступи кућа у којој ће „козару држати”.

Писмо, пак, обичне грађанке Анице Тешић кнезу Михаилу из 1863. сведочи о томе како Тешићева моли да кнез помогне њеном мужу, ухапшеном због некакве крађе. У писму Тешићева, између осталог, каже: „Моје петоро деце расте без оца”.

Ове документе је Весна Фогт пронашала у заоставштини своје мајке. Није знала одакле потичу, а желела је да их поклони музеју уз напомену да не жели да их продаје зато што „нема право да тргује са српском историјом” – рекла је Љиљана Чубрић. Документи осликавају време владавине династије Обреновић и тадашње стање у Србији.

Татјана Цвјетичанин додала је да је ове године, поред ових докумената, Народном музеју поклоњен 71 уметнички предмет којим су употпуњене збирке југословенског сликарства 20. века, југословенске скулптуре, цртежа и графика југословенских аутора, цртежа и графика страних аутора кабинета графике, стране уметности и српског средњовековног новца кабинета нумизматике. По томе се види да људи схватају значај Народног музеја, рекла је Цвјетичанин.

Петар Петровић, кустос, подсетио је да нас „ове племените чињенице живота позивају на осећај да поклањамо” и захвалио дародавцима”.

Б. Л.