Dragoceni pokloni

Povodom dragocene arhivske građe iz perioda vladavine dinastije Obrenovića, koju je Vesna Fogt iz Beča poklonila Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, Ljiljana Čubrić, upravnica ove ustanove, i Tatjana Cvjetičanin, upravnica Narodnog muzeja, juče su organizovale susret sa novinarima. Bila je to prilika da se vidi pet poklonjenih dokumenata, a reč je o dva pisma kneginje Ljubice Obrenović bratu Gavrilu Vukomanoviću iz 1833. i 1835. godine, pismu Anice Tešić knezu Mihailu iz 1863, povelji kneza Mihaila Gaji Vukomanoviću iz 1860. i dopisu Cvetka Rajovića i Jovana Gavrilovića (članovi Sovjeta u Miloševo vreme) đumruku topčiderskom iz 1839. godine.

– Od dobijene građe najznačajnija su pisma kneginje Ljubice, prve vladarke obnovljene Srbije, čijih se 220 godina od rođenja obeležava ove godine. Pisala ih je svome bratu Gavrilu Gaji Vukomanoviću, i njihova sadržina prikazuje jednu kneginjinu osobinu, a to je štedljivost kojoj je ona učila srpske žene.

Povelja kneza Mihajla Gaji Vukomanoviću nastala je u spomen na pogibiju njegovog, i kneginjinog brata Jove Vukomanovića. Poznato je da kneginja, kada je sahranila brata Jovu Vukomanovića, nikada više nije nosila nakit.

U pismu Cvetka Rajovića i Jovana Gavrilovića đumruku topčiderskom (cariniku) stoji zahtev da se izvesnom Selakoviću ustupi kuća u kojoj će „kozaru držati”.

Pismo, pak, obične građanke Anice Tešić knezu Mihailu iz 1863. svedoči o tome kako Tešićeva moli da knez pomogne njenom mužu, uhapšenom zbog nekakve krađe. U pismu Tešićeva, između ostalog, kaže: „Moje petoro dece raste bez oca”.

Ove dokumente je Vesna Fogt pronašala u zaostavštini svoje majke. Nije znala odakle potiču, a želela je da ih pokloni muzeju uz napomenu da ne želi da ih prodaje zato što „nema pravo da trguje sa srpskom istorijom” – rekla je Ljiljana Čubrić. Dokumenti oslikavaju vreme vladavine dinastije Obrenović i tadašnje stanje u Srbiji.

Tatjana Cvjetičanin dodala je da je ove godine, pored ovih dokumenata, Narodnom muzeju poklonjen 71 umetnički predmet kojim su upotpunjene zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, jugoslovenske skulpture, crteža i grafika jugoslovenskih autora, crteža i grafika stranih autora kabineta grafike, strane umetnosti i srpskog srednjovekovnog novca kabineta numizmatike. Po tome se vidi da ljudi shvataju značaj Narodnog muzeja, rekla je Cvjetičanin.

Petar Petrović, kustos, podsetio je da nas „ove plemenite činjenice života pozivaju na osećaj da poklanjamo” i zahvalio darodavcima”.

B. L.