Велико ратно острво – ада спокоја и птица

Понтон који је повезивао Велико ратно острво уклоњен је, купалишна сезона на Лиду при крају, али они који се уз помоћ чамџија дочепају ове земунске аде могу да уживају у миру и тишини које она пружа. На само два километра од центра града, на заштићеном природном добру, љубитељи природе могу да сретну неку од 186 врста птица, виде примерке из колонија слепих мишева и седе у хладовини угрожених биљних врста попут бреста и црне тополе, које су овде пронашле своју сигурну луку. У дунавским водама око острва опстаје 53 врсте риба, а у каналу Велики Галијаш у пролеће мресте се многе од њих.

Између шпалира дрвећа води уређена стаза која се протеже око целог острва. Крај ње се могу видети и саднице листопадног чемпреса таксодијума који је овде „дошао” 1980. године као гост из мочвара и речних токова југоистока Северне Америке. Али, изгледа да му се београдска клима допала па се одомаћио. У почетку је на острву било хиљаду младица, али оне сада имају и подмладак.

Оставила је овогодишња суша и на острву свој печат, али је и даље на овој ади трава зеленија, а ваздух свежији.

Велико ратно острво прави је рај за птице. Резултати истраживања показују да овај простор представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. На овом месту среће се 186 врста птица, од којих четири имају статус међународно значајних. На острву се гнезде 73 врсте од којих су 43 станарице. Највећи број птица мигрира преко острва, а 35 њих овде зимује. Птице са севера попут патке пупчанице, патке црнке, жуте плиске, жуте чапље… долазе из далеких крајева – са Гренланда, Исланда, Норвешке, Сибира… да овде „летују”. У походе овим летећим, пернатим „власницима” острва долази се некада и у раним јутарњим сатима. За то је уређена и дрвена осматрачница, али се она може користити само уз присуство управљача, а то је „Зеленило – Београд”.

Централни део острва и природно рибље плодиште је Велики Галијаш. Дужина му је око 800 метара, ширина до 30, а дубина у нормалним условима до два метра.

Ихтиофауну чине рибе присутне у Сави и Дунаву, а то су кечига, штука, шаран, гргеч, сом… Да би се у току мреста сачувале од рибокрадица, на улазу у Галијаш постављен је велики понтон испод кога рибице када достигну одређену величину прођу и отпливају низ реку. Тренутно је, због суше, и у овом каналу вода у опадању, а површину је, као у Чукаричком рукавцу на Ади Циганлији, прекрила биљчица сочивица. Ова пливајућа врста живи у споротекућим, топлим водама где има доста нитрита и фосфата и пречишћава воду. А многе врсте риба се њоме и хране.

Понекад се зими догоди да се аде дочепају дивљи вепрови и срндаћи. У том периоду Велико ратно острво и њима постане дом. Када су воде велике, они чак препливају реку па освану и на Земунском кеју и оду даље до Новог Београда. Није то ништа за чуђење јер је ово њихова територија била и пре доласка цивилизације и људи на ове просторе.

Своје скровиште овде су нашле и колоније слепих мишева. Међу њима је патуљасти слепи мишић, који је први доказани примерак ове врсте у Србији.

Нажалост, неки несавесни људи и према овом острву, заштићеном природном добру, немају поштовање. Није неуобичајено и да се овде уз реку нађу депоније, али и наплавине стабала и грањевине.

На делу обале који гледа ка Земунском кеју и даље живе земунски Робинзони и поред својих сојеница узгајају најслађи парадајз, паприке, краставце… А омиљено купалиште свих Земунаца је и даље плажа Лидо.

И Дунавско и Сиротињско острво

Није се Велико ратно острво одувек звало тако. „Крштено” је било и као Дунавско острво, Циганско острво, Весело острво, Војно острво, Ратно острво, Ратна острва (односи се на оба ратна острва), Бабалик ада, Велико војно острво и Војно острво, Велико острво рата.

Цариградском конвенцијом 1741. године Велико ратно острво подељено је на два дела, Турској је припала половина према Београду, а Аустрији она према Земуну и Банату. Због тога реч „ратно” у називу наше острво дугује историји.

Оно је било стратешка тачка са које је Београд и нападан и брањен. У току опсаде Београда 1521. Турци су своје нападе започињали одатле.

Три века касније, 1806. године, Карађорђеви устаници су одавде топовима гађали Калемегдан, а 1915. у исте сврхе су га користили и Аустроугари.

После 1918. године и губљења војног значаја Земунци га називају Сиротињско острво. У то време на њему су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна. Острво је било у целости обрађивано и на њему су се гајили кукуруз и лубеница којима се трговало на градским пијацама и тако преживљавало.

Од средине 19. века појављује се назив Велико ратно острво да би се после Првог светског рата ово име усталило до данас.

Познато било и у 14. веку

Први пут се ова ада појављује на гравурама у 14. веку. Ту је острво приказано као мањи пешчани спруд, подељен каналом, а уцртано је и у плану тврђаве из 1456. године. Први писани траг о њему датира из 1699. године, када га је енглески лекар Брачна описао као велико шумовито острво. На основу историјских података и описа битака на Дунаву, сматра се да је острво формирано у другој половини 15. века и било подељено Дунавским потоком.

Први ликовни приказ острва је из 1514. године, када га је забележио мађарски картограф Лазар Деака. На Лазарусовој карти Угарске из 1528. године (сачињена између 1510. и 1520) уцртано је острво које по положају одговара Великом ратном острву.

Интересантан је турски план града и вароши из 1863. године где је уцртано Бабалик острво, односно Велико ратно острво. План је објављен у Каталогу планова и карата Београда. Према запису Евлије Челебије, на ади се налазила и џамија која је носила име, као и ада, по Бабалик Ахмеду.