Свет тражи спас

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. новембра – Око Беле куће и зграде Националног музеја појачане су мере безбедности како би се оспокојили лидери 19 земаља и ЕУ, који ће се у њима вечерас и сутра састати у жељи да пронађу нова решења за излазак из финансијске кризе која погађа практично цео свет. Два објекта зраче противречном симболиком: садашњи шеф Беле куће ће кроз нешто више од два месеца отићи с те функције и постати „музејска личност”, док музејско здање оличава спремност државника да међу његове експонате сврстају и добар део међународних односа који се изражавају новцем, акцијама и другим вредносним папирима.

Први знамен му смањује важност јер на чело САД, 20. јануара, ступа Барак Обама за кога није извесно да ли ће прихватити смернице Групе 20. Други је оптимистичан, јер показује да су државници свесни чињенице да је постојећи систем застарео, па и да је, поготову у виду какав је одавде диктиран, довео до ломова налик кошмару Велике депресије од пре готово 80 година.

Скуп је проглашен „историјским” и највећим на нивоу шефова држава и влада који се у Вашингтону одржава после самита којим је НАТО обележио своју 50.годишњицу (у пролеће 1999. када је бомбардовао бившу СРЈ). Очекивања нису ни приближно тако помпезна.

Махом се говори о политичком старту у глобалном финансијском маратону који је већ поодмакао. Стварност се толико кошмаризовала да ће државницима бити потребно много времена да проникну у суштину свега што се збило и наслуте шта још све може да нас снађе, а камоли да открију „спасоносну формулу”, сугеришу овдашњи зналци.

Слажу се, додуше, да не може даље овако како је досад ишло. Нема, међутим, довољно слоге.

Европљани, Руси и Кинези су, поједностављено речено, за одрицање од америчког модела препуштања тржишту да само себе регулише, од чега се и Вашингтон „привремено” одрекао да би државном интервенцијом избавио посрнули низ гиганата Волстрита. Неколико данашњих врхунских гостију је и окривило Белу кућу да је својим „олакостима” проузроковала текућу глобалну кризу, констатује „Вашингтон пост” и предвиђа да ће Буш то и непосредно чути док буде, како је најављено, бранио „амерички стил капитализма”.

Помолиле су се, ипак, конкретне иницијативе за иновације. Предложено је, прецизира се, да се оснује „веће контролора” које би надзирало рад 30 највећих финансијских институција, понајвише њихових „врло рискантних трансакција” које су, поготову на овдашњим тржиштима некретнина, хипотека и кредита, и довеле до глобалне драме.

Није јасно, међутим, да ли ће се постићи сагласност о дозама државног интервенционизма. Неопходних, очигледно, да би се стабилизовало тржиште, али уз инсистирање Америке да се њима „не преврши мера” која би угрозила „светињу слободу тржишта”. Ни други то не желе „осим оног што је неопходно за кориговање курса који је довео до кризе”.

Биће то у сваком случају оригиналан самит. Први пут на неком таквом скупу суперсила неће играти доминантну улогу. Најпре зато што се, у финансијском „лудилу” испоставила више као део проблема него као део решења. А онда и стога што домаћин скупа неће бити надлежан за спровођење евентуалних закључака пошто ће о њима одлуку донети Обама, који је своје резерве испољио и тиме што неће лично присуствовати заседању где је послао изасланике, међу којима и ветерана Мадлен Олбрајт.

Чују се и захтеви за промену распореда снага, тако да више дође до изражаја глас растућих економских сила, што би требало да се одрази и у Међународном монетарном фонду. Поред лидера САД и ЕУ, предвиђено је и учешће председника или премијера Аргентине, Аустралије, Бразила, Британије, Канаде, Кине, Француске, Немачке, Индије, Индонезије, Италије, Јапана, Мексика, Русије, Саудијске Арабије, Јужноафричке Републике, Јужне Кореје и Турске.